Srpski sion

„ОРПСКИ СИОН."

О тр . 105.

г.) укорити га јавно иред свима осталим цитомцима; д.) казнити га одузимањем једнога јела нри ручку или вечери. ђ.) лишити га слободе за један или два еата, наложивиш му да сам у једној соби ггоји одељен од другова; е) и кад све то не иомогне управа јавља кривца лрофесорском збору, који ирема учишеном дрекршају одмерава иосебну казну. 4. За неке важније прекршаје од стране нитомаца, који или вређају морал, или вређају оданост нрема, св. цркви, или вређају осећај« лојалности нрема држави — кривци се лишавају нитомачкога места. 5. Право лишити једнога иитомца од уживања дитомачкога места прииада Патронату моиашке школе, односно свагдањем српском Патријарху као врховном патрону монашке школе. 6. У особито важним приликама за учињени прекршај може .један нитомац исти час бити искључен из монашке школе, а Патронату, односно свагдањем сриском Патрнјарху, као врховном Патрону монашке школе нринада коначна оллука о томе. Из седнице цравославнога срцског светог архијерејског синода, држане у Карловцима 22. сентембра (4. октобра) 1895. године. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО,

блажена и весела, вечноме ирестолу најораведнијега Судије, да му ноложи рачуна о делима живота јој земаљског, А његова наства, мили му увек нравославии српски народ архијенискоиије дабро босанске, испратио је душу свога врлога и љубљенога, добр га и вернога Архипастира, сузом своје благодарности на иут вечности и па полагање то)а рачуна. Блажено упокојени А.Е. и митрополит НиколајсвпИ родио се у Јаску, у Орему, год. 1807. Основие срнске школе учио је у свом месту рођења, а немачку нормалну школу у Мтпровици. Гимназијске и богословске науке свршио је у Срем-ским Ка,рловцима с најбољим уснехом, а за, тим је учио једну годину философију на нештанском университету. На молбу сриске дубровачке општине пошаље га митрополит СшрашџмировиЛ у Дубровпик за учптеља српског и немачког језика тамошње српске трговачке младежи, где је стшао 1. јануара 1830. године. Владика РајачиК рукоположи га год. 1883. у Шибенику за |акона, иа онда за пароха дубровачког. Као дубровачки свештеник провео је у овој важној парохији пуних 28 година, све до год. 1858. Год. 1843. рукоположи га владика МутибариЛ за дубровачког нротопрезвитера Год. 1850 обда.рен је први између далматинских православних п римокатоличких свештеника златним крстом Франц-Јосифовог реда за заслуге. Год. 1858. буде именован професором богословије у Задру, камо је отишао исте године о Ђурђеву-дне. Као професор богословије деловао је до год. 1860., а кад се ондашња кончисторија превишњом одлуком год. 1860. установила, наименован је био протоцресвитером конзисторијалним, а ио том и духовним чланом покрајинеког школског савета. У том својству деловао је успешно за државу, цркву и народ све до новембра месеца год. 1880., када је од заједничког министарства додељен био тадашњем сарајевском митроиолиту КосаповиЛу. Г. 1881. произведен је за конзисторијалног архимандрита н именован нотпредседником конзистерије у Сарајеву, у ком је својству ревносно п уснешно деловао. За митрополита дабро-босадског именовало га је Његово Беличанство г. 1885 , децембра месеца. Митроиолит ПиколајевџЛ чувен је био и

I Георгије НиколајевиЋ, АЕ II МиТРОНОЛИТ ДАБРО БОСАНСКИ У прошли четвргак, 8. (20.) Фебруара, у 10 сахатн пре подне склоипле се за павек благе очи деветдесетгодишњег Архипастпра, Митрополита Хрпс/гове православне дркве дабробосанске, Георпја Никола/јевиНа 1Бегова, пуна врлипа хришћанских душа, замепула је овај свет светом вечно стн. У пуној свести верио одслужене земаљске службе ммену Божјем, Црк ви Хрнстовој, престолу царском и милој пастви својој, предстала је она,