Srpski sion

бр. 7

„српски сион."

С тр . 107

доктринама католицизма. ирирода првог човека, разгледана као рига паћи-а т. ј. одељено од личног благодатног деловања Божанства, имала је у себи оно исто, што је имао човек и после пада и што открива у себи паШга 1ар§а. Одмах у почетку је примила наша природа у се разна несавршенства и дисхармоније између разноликих тежњи. Овп они недостатци и несавршенства, који се опажају у садашњем, емпирнчном човеку, чине саевим природну појаву и истичу, као што се изразио Тома Аквинат, из принцина природе, која је дарована човеку у самом акту стварања. 0 тога, ако се с погледом на невино стање допусти цредпоставка, да је први човек остављен 111 рит иаииаШшв, онда би се у њему морала појавити борба чувствености иротив виших тежња. Исто би се тако неонходно морао појавити у њему закон смртности и раснадања тела, јер је човек но својој телесној природи створен као смртан; н ако не би добио с1ошхт вирегаскШит, морао бп умрети ио закону природне неопходности. Заиста се у невином стању човековом није иоказивала никаква несугласност међу духовним и телесним тежњама његовим. Али ако Адам није окусио те борбе до свога нада, тад није доста признати првога човека за морално-слободног, да би се могло разјаснити хармонично деловање његових сила и способности и њихово развпће у показаном правцу. Наиме наша природна слобода сама по себи је способност индиферентна, једнако наклоњена како добру, тако и злу. У њој није ничег таковог, што би је могло узвисити над нижим тежњама чувствености и покорити их духу. У борби духовних и чувствених жеља њено се деловање морало иоказати слабим већ услед нротивности и различности тих жеља. Исто тако морална слобода није могла спасти првог човека ни од телесних болести ни од смрти. Може се разумети какове носледице нроистичу отуда, кад се то учење доведе у свезу са учењем о нрвородном греху.. Катастрофа пада лишила је човека првобитне нраведности (ш§1Ша оп^шаНа) н прародитељи су пзгубили она висока нреимућства, којима се разликује невино стање од стања грешног. Али су се тада само нојавила несавршенства, која су у ночеку унета у природу човекову, п несугласност ме1)у његовнм телесним и духовиим тежњама. А то се тако догодило, што је благодат ирестала држати тело

у покорности духу, а дух — Богу, оставивши човека једино под иогодбама његове прпроде. Нрема томе се првородни грех, како у самом Адаму, тако и у његовим потомцима састоји у губитку првобитне праведНости (еагепНа 11x811Нае оп^шаНв); а ириродне снаге наше природе остадоше и после пада неповређене, т. ј. таке исте, како су биле и створене. Збиља, ако је првородни грех само губптак ирвобитне праведносги, онда не може бити ни речи о каквој му драго иовреди природе, јер је швШЈа оп&шаШ била с1опит 8ирегпаПхга1е. Пре је то сасвим ириродна иојава наше прпроде, другим речима, то је шшвННа оп§'шаН8, т. ј. откривање оних несавршенстава, која се, унета у нашу нрироду од самога Творца, у невином стању нису иојављивала само с тога, што је човеку био саопћен Допиш аирегаскШит. Ако се дакле нрвородни грех и назива еоггирНо пли уи1пегаИо паћхгае, то је у иренесеном смислу; под согпхрНо па1игае има се разумети сагепНа 1X1811Нае оп^паНз. Уз то се ииак мора знати, да су у Адаму, пре пада, несавршенства или недостатци богосаздане нрироде ностојали 8ше гаНоие си1рае, јер нису зависили од воље самога човека. А сад имају гаНопет си1рае е! раепае, јер се откриће њихово догодило, што је човек нарушпо заиоведи божје. Ирема томе се суштина првородног греха мора замислити баш у кривици човековој пред Богом.* Тако *А11е јепе Мап^е! ипс! ХЈпуоПкоштепћеИеп, луе1сће тЈ!; с!ет 8<;а1;из пабигае ригае уегкпирЊ 81пс1, \у1е 2. В. ипог(3епШсће 81пп11сћкеИ;, ЈггШитзШп^ке!^ Ее1ћеб1;о<1 и. 8. \ у . 81П(1 пасћ кЈгсћНсћвп Аи&аззип^ ап 81-сћ пиг паШгНсће Мап^е! ипД ХЈпуоИкоттепћеИеп, Мобзе 1Јеће1 ипс! 8Ге Шћгеп П1сћ1; поИшепсНсг 'ииг 8ипс1е; 111 с!ет ^е^аПепет 2и8^апс1е с1ез Мепзсћеп ћаћеи јепе Мап^е! аПегШп^б с1еп Сћагас1ег <1ег 8ипс1е, ез 81пс1 111 Ас1ат Уег8сћи1с1е1е ХЈеће1; аћег уог (1ет Га11е туаге-п ез ћ1о8ве гоп Оо1к ^езе121е Ег^еп^ћитНсћкеИеп $е\уезеп, \уес1ег зипДћаП; 1п Ип-ет ТЈгбргип^е посћ 1п Јћгег ЛУп-кип^, ћ1088е ХЈеће!, ^еогс1пе{, уоп <1ег ^биПсћеп "У^еГаћеИ;, ЗатН (1ег Мепзсћ 111 јћгег ^е<1и]сН^еп Ооиег^ећспеп Ег1га^ип^ ипс! Бећеггбсћип^ &е1пе Тгеие и. 8. \\г. егргоће ипс! зхсћ (1ас1игсћ Апзргисће етегће аиГ еп1е геше ипс! ип^е!гић1е беИ^кеИ;. Вег1а§;е. КагћоИбсће Бо^таШс. IV. 368. 369. Мипвкег. 1853. Ве11аг1шп1 с1е ^гаУа рппп ћоипглб КбПпег, 8утћоНк а11ег сћпзШсћеп СбпГе"831011611. II. 273—282. Натћиг^ 1844. 01е8е1ег. Оо^теп^езсћШе. 497 —503. Вопп. 1855. На^епћасћ. Бећгћиећ с1ег Бо^теп^е?с1исћ1е. 5. АиП. 398 — 408. 562 — 571. Ее1ри^, 1867. Еегс1. Сћг, Ваиг. УоПезип^еп ићег сИе сћпбЈНсће Оо^теп^езсћЈсМе. 2\уеИ' Вап(1. 88. 391 — 405, Еејрг]*^. 1866. Опивг ВапЗ. 88. 114—122. 1<е1рв1^ 1867. Оећ1ег. 8утћоНк. 88' 356 — 362371 377. ТШнп^еи. 1876. Тћео1о^зсће. СјиагШзсћгШ. 1869' 88. 3-68. 179—286.