Srpski sion

Стр. 536

„СРГ10КИ СИОН."

Вр. 32.

Дери. — Прима се за Летопис оцена дра Каи. Суботића „Мира Козловићева од Ј. Козарца". — III. св. „Снохватица Змајовиних* предаје се на мишљење члановима Мпл. Јакшићу и М. Савпћу. — Арк. Варађанпн и В. Пушибрк предлажу још неке допуне у делу „Историја. сри. шлола у Угарској," које одбор ирима те се нпсац позива, да се држн тпх напомена. — Према оцени члана Саве Петровпћа не црима се рукоиис „Славено-српски речник" од Мате Грујића. — Прима се предлог, да се одбору „Књига за народ" преда збпрка народнпх ириповедака, коју је нре више година послао Вл. Красић. — Прима се нредлог, да се већ од ове године у „Раду и именику" а као прилог уз „Извегатај књиж. одељења н одбора" штампају „Изводи из заппснпка" и некролози, који су се досад штампали у Летопису. Прима се предлог, да се уређење библиотеке и штамнање каталога одгоди, док се библио.тека не иресели у зграду, која би се на ту сврху зидала п чега се ради н иодиоси скупштини засебан нредлог. (Српске школе у Турској). Ирема статистици за 1893. и 1894. школску годину било је свега 123 српске школе (и то 107 мушких и 16 женских школа), у њима је бнло 5384 ученика (и то 4531 мушких п 853 жеиских). Учптеља срнских је било 150, а учитељица 23. Највише школа има у косовскоме вилајету и то: у скопскоме санџаку 29 школа, у прпштииском 31 школа, у иризреиском санџаку 24 школе, у пећском санџаку 13 школа, у новоназарском санџаку 10 школа, у плевљанском санџаку 10 школа. Даље има у скадарском внлајету 3, у солунском 1, н у Царпграду 2 школе. Миога села у солунском п битољском моле за дозволу за отварање српских школа. Средњих српских школа има 5, и то гимназије у Сконљу, Цариграду н Солуну („Дом Науке"), женска виша школа у Скоиљу и Сриска Богословија и учитељска школа у Призрену. (Пободом папине најновије енциклике) иишу иетроградске .Новости" ово: „Мисао о јединству цркава по себи је врло симиатична, алп се она може остварити једпно тако, да се узајамно призна независност дркава. Римском пани могу се указивати почасти као бискупу .једне из најстаријих цркава, али се он не може позивати ни на своју неиогрешиост, нитп на јурисдикцију над свима осталим цркаама. Римпаиа Лав XIII. нроглашава за јеретика и расколника свакога владику, који не слуша римску курију. А када тако радн, треба да се окани сваке мисли о сиоразуму и зближењу. Једно од' најважнијих нравила англиканске цркве гласи: „рнмски бискуи нема никаквог нрава у англиканској цркви!"

Ово правпло изречено је впше илп мање јасно у правилима и уређењу и осталих хришћанских цркава. У опште рпмпанина енцпклика може се по своме тону п садржини назвати рпмпанскпм политпчким програ- • мом. У њој се много говори о божанском учењу Христовом, али се све своди на теорију о неограниченој наниној власти, све је прожето више духом поганским, него ли хрпшћанским. Саборно начело, које је основа хришћанству, римиапа Лав просто нс признаје, ма да зна да догму о папској непогрешности није нрогласио сам иапа, него ватикански сабор. То и оно вечито причање, како је римпана Христов наследник на земљи, п она разлика у „Вјерују" јесте и остаје главна сметња за једииство цркава. Па како се тешко може вероватн да ће се иапство оставити својих сањарија и назора, мучно да ће се икада осгварпти иапски сновн о }'једињењу цркава " ПРОГРАМ за свечан дочек који приређује српска правосл. цркв. општ, преосвећеном срп.-прав. епископу вршачком господину ГАВРИЛУ ЗМЕЈАН015 ИЋУ дана 4 (16) августа 1896 у 4 сата по подне У ВРШЦУ а) Из вароши до железничке станице. 1) Чланови врш. срб. прав. цркв. општине, иоједине местне власти, звања, корпорације, изасланства и н. н. грађанство скунљено тога дана у 3 и но сата но нодне својим колима и каруцама пред саборном нрквом, имају се. ношто сачекају бандеријум, уређени одати на овд. железничку станицу. 2) Бандеријум састаће се и уредиће се тога дана до 3 сата но нодне на тргу Фрање Јосифа, одакле ће се у то време кренути дворском улицом до саборне цркве, заузети место нред уређена каруца и кола и у 4 сата заједнички ноћи на станицу железничку. 3) Чланови појединих корпорација са сврјим заставама, ратари и занатлијски ру®ети са цркв литијама из саборне и св. — успенске цркве — који не изађу на жел. станицу — имају до 3 и ио сата изнети литије, одређена места нред саборном црквом и дворском улицом заузети и ту спровод дочекати. 4) Од саборне цркве иоћи ће у 4 сата по нодне ученици и ученице са учитеЛ )Ством овд. српских вер. осн. школа, са местним свештен ством, дунлирима, рипидама, чирацима и трговачким небом до св. усненске цркве и ту долазак спровода дочекати. 5) На железничкој станици поздравиће добродошлицом Његово Високопреосвештенство пресветли велики жунан вар. Вршца г. Елемир пл