Srpski sion
„СРПСКИ СИОН." В р .Ј52.
С тр . 540.
С Т Е Ч А Ј 111 2-3 Иа упражњено место у срп. Елемиру отвара ее стечај за учитеља на два разреда срп. вер, мушке школе. Плата је учитељу 400 Фор. а. вр., за повторну школу 30 Фор., у име паушала 8 ®ор., леп стан са три собе, кујном п другим нотребним стајама, уз то још и врло леп врт, 4^ хвата сламе, од укопа где нозват буде има 1 Фор. Жзабраном учитељу спада у дужност: школ. деци законом прописане нре^мете нредавати, у цркви за иевницом нојати и децу цркв нојању обучавати. Компетовати могу они, који су учител>ску школу у Сомбору свршили, и иснит из мађар-' ског језика ноложили. Молбенице се имају са нужним сведоџбама упутити на овоместног председника. Рок стечају 8. (20.) септе&бра 1890. када ће се п избор обавити. Из скугинтинске седнице држаие у срп. Елемиру 1896. Жива Мијатов председник. С Т Е Ч А Ј. 103 з—з На овдагањој срн. прав. вероисн. женској школи отвара се стечај на учитељичко звање. Плата учителшце је год. 300 Фор, (600 круна) 50 Фор. (100 круна) у име огрева, слободан стан с баштом. Дужности учитељичине означене су гакол. уредбом. Рок нријаве је шест педеља рачунајући од дапа првог увршћења стечаја у листу. У Тарагау (уја Китап) 14. Јула 1896. Д. Петровић Рада Остоић перовођа. школ. председник.
С Т Е Ч А Ј. 127 1-2 Потписана црквена општина поново расписује стечај за учитељско место на овдашњој српској иравославној школи. Илата је годигања 100 ф., 20 катастралних ланаца земље, по 1600П Фати, на коју ће ошптина порез илаћати • слободан стан са две собе, кујном, комором, и повољном багатом. Учитељу у дужности спада све гаколском уредбом и наставним планом прописане предмете предавати, новторну гаколу одржавати, у цркви редовпо пмјати; децу црквеном појању обучавати, и перо у седницама водити. Конкурисати могу оспособљени за учитеља, који су вични мађарском језику и иснит из тог ноложили. — Рок траје до 29. августа нагаег о. г. а избор ће се 30. истог месеца обавити. У Бајшџ (Бачка) 30. јула 1896. Црквени одбор срп. прав. цркв. школ. општине.
2—з С Т Е Ч А Ј 118 Овим се отвара стечај на учитељско место у Црној Бари, на ерн. вероисповедној гаколи. Плата је учитсљу 30 ) ф ., коју илату учитељ квартално унапред нрима. За пероводство један нразан грунт од пол ланца; од ногреба где позван буде 1 ®ор.; огрева колико устреба, у новој лепој гаколи стан са две иатосане собе, кујном и шпајзом. Само оепособљенн учител.и узеће се у обзир. Молбенице ва.т>а слати на цркв. школски одбор до 15. августа о. год. када ће се и избор обавити. Из седнипе цркв. гакол. одбора држане у Црној Ђари (Ееке1е16) 20. јула 1896. Ђурица Вујић, школ председник. ~С Т Е Ч А Ј 125 1-3 На упражњено учитељско место на. вероисповедиој гаколи овоместној. Плата је учитељу 40 Фор., коју 1)0 изабранн учитељ месечно у нанред уредпо из цркв благајне добивати, од иогреба где позван буде 50 новч., такође и од сваког парастоса п слободан стан са нространом багатом. Желимо, да је свршени принравник сомборске учит. гаколе, да је испит из маџареког језика положио и да своје уредно ингатруиране молбенице преко Сл. Еп. Школског Одбора вршачког овамо иама погааље. Дужност ће изабраног бити осим прописаног гаколског рада, у цркви иевницу држати, децу у пјенију обучавати, при сваком богослужењу па и у частне посте при нређеосвећеним литургијама са децом участвовати. Првепство ће имати они. који се личио пријавили буду. Примећавамо, да нам је храмовни дап Белика Гоепојипа. Молбе несвргаених молитеља не ћемо у призрење узимати. Из седнице гакол. одбора у Дентн 28. јула 1896. држане. Чедомир Удицки Светозар Станојев нарох. адм. председник. С Т Е Ч А Ј ТаГ Овим се расписује стечај за учитеља на срп, прав. основној школи у Гламочу (Босна). Плата је у готовом 550 ®ор., слободан стан и огрев. Учнтел.у спада у дужноет све законом прописане нредмете у школи предавати, децу у црквеном пјенију ноучавати и у цркву водити, у цркви појати и у опгатинским седницама перо водити. Молитељи имају бити Срби, прав. вере и нотпуно оспоеобљени учитељи а т;оји буде изабран добија јога и 50 Фор. путна трогака. У Гламочу, 20. јула 1896. Српска правосл. општина.