Srpski sion

С тр. 686.

„ОРПСКИ СИОН."

В р . 41.

да и друге госте поздрави, те стаде клицати : живио подбан! Живио владика Михџило! По нуту -посутом цвијећем. кроз ]>едове у бијело обучемих дјевојчица из опће иучке школе, упути се БВегова Свсгост у двор иа капију, за њим и остала гоепода. а народ клицаше одушевљеио": живио иатриуарх! Живио владика Мгштло! Живио Мирон! Живио иодбап! Клицало је у радости и мало и велико, клицао сам ваљда и сам, али се на то пе бих слио заклети. Знам само да ми се отела мисао у чудни њеки евијет, мисао, која ме у јаву иовратила кад се срела са гштањем : запгго то није сва 1'да тако лијеио, тако сложно и благословепо?!.. Давпо је већ и трећи сахат послије нодпе куцнуо, кад се око стола домаћипа епископа састало отмјепо друштво од двадесет и њеколико гостију, на нрвом мјеету Његова Светост, патријарх Георгије. Домаћип задовољап и радостап подиже чашу добродошлице у здоавље Његове Светосши и преузвишеног госп. Д. СташсовиКа и ријсчју својом искрепом и запосном исказа им радост своју и срећу, што их овом баш приликом у дому својем види. А да није то ни рекао, видјело се иа њему, колико је сретан и весео. Па иије само срце домаћег еаископа било радосно. Цио Пакрац иуп је био радости. Весело се гкуре опи, који у цркви још посла имају, да носвршују нрипреме за свечаии час црквене славе, други оиет, који су се са својим познаницима нашли и поздравили, задоволлш обилазе око дво])а епископсксг, погледају иа прозоре горе, не би ли опазили лице својег »аЦријарха. Остали опет журе се по граду, траже своје иријатеље да се с њима поздраве, дочекују зпанце, воде госте у куће гостољубигшх пакрачана, који су отворили своје домове браћи са стране, да их удоме и угосте. Силан оиет евијет хода сокацима, који су лијепо окићеии хрватским и српским тробојпица.ма А што је ближе било вријеме бдјеипју, све више се свијета око цркве купило. У сумрак лијепог тог дана јекиуше крупни гласи великога звона и одјекну

пуцањ из пранпгја. У пуној цркви иобожнога свијета поче бдјепије, које се уз чиподјејство високопј)еосв. госп. епископа Михаила одслужи у славу Богу, н[)ед за • твореним олтарем у обновл.епом храму. Складпо п одушевљепо пјеније младих учитељских нриправника, који нод управом иовог евојег катихете г. Константииови 11 а прате високи тенор појаца свештеника, чује се лијепо и вап храма, па спаја у заједпицу молитве и оне, који више пе могоше у цркву ући и који тек доспјеше у цркву касније па мироносање, које обављаху високопрсосвештена госиода епископи Мирон и Михаило. Опажа се уопће велика паклоиост у пашега парода спрам службе Богу, која се бдјенијем св])шава. У вријеме вечерње свак је још за својим нослом, а ,јут])еи>е се опет св])ши у доба, у које се уморени радчик у мирпоме спу одмара. Бдјеније пак затече еваког у доба, кад је оставио носао и кад му је у души најживл.и осјећај благодарностн Богу и Оцу. Зато се бдјепију свак пајвише и радује и радосно о њему у цркву долази. А. с каквом се тек радости ишло на ово бдјеније у Пакрацу! Још су се јутрење ијесме разлијегале у обиовљеној нркви и око ње, а Пакрац је запливао у мору свјетлосги. Свака кућа пожурила се, да уђе у радосно коло и да освијетли нут богомољцима, кад нз и]жве нођу, да припали свијећу радосницу срнском натријарху. У тако освјетљеној вароши. кроз сокаке иуне свијета забрујаше послије бдје нија свечани гласи „ ВрстковиЛева марша с којим војпичка музика бродска новеде честиту ватрогасну дружину накрачку и друге бакљоиоше иред епископски двор, гдје ће радосна срца прије ноћног одмора јоIн једиом да поздраве српског патријарха Георгија. Из корачнице (марша) згодно се наједном извише гласи свешосавске ијесме, а иарод пред двором епископским ускликну: живио српски патријарх Георгије! Патријарх се указа на ирозору, а клицање народа загуши за час металне звуке инструмената музичких, у које дуваху снажна преа јуначних војника, који инак одржаше