Srpski sion

(Ј тр . 720.

„ср110ки сион."

бр. 43

годарност грчког народа н дркве на његовом обилном дару. Л. Б. (| Едуард Уајт Беноон,) епископ кентерберлјски н прилас Аигликанске цркве. Англиканска се црква завила у дрно. Њезин примас Бенсои умре наглом смрћу 29. септембра изјутра, у дркви Хаварденској, где се је са својом супругом налазио као гост енглеског државника Гледстона. Горњега дана нође Бенсон са г1;ом Гледстоновом и другим члановима дома Гледстонова у тамошњу нарохијску дркву на службу. Гледстонов син, Стеван, који је ректор те иарохије, служаше службу. Тек гато заиоче служба и Стеван Гледстон прочита разрешителну молитву, архиепископ-иримас, који клечаше, иаде у несвест, от} г да га пренесоше у облпжњу парохијску библиотеку, где за неколико тренутака пспуети своју велику душу на највећу тугу овоје СЈируге, Гледстонове породиде и деле Англиканске дркве. Едуард Уајт Бенсон, родио се у Јоркширу 1829. године. Служио је у Бирмингаму, затим на кембриџском универзитету, као помоћник у Триниги-Колеж. а по. том н као професор у Ругби. Постао је доктором богословије 1867. Г. 1858. постао је управитељем у Велиигтонском колежу. 1859. г. се оженио. 1872. напусти ту службу и ностаде архимандрит и канцелар катедралног храма у Љшколну. Год. 1877. препоручи га лорд Биконсфилд за еппскопа Трурскога. Шест година после тога, кад је наиме умро Др. Тет, постаде он по вољи Гледстоновој Кентерберијским архиепископом и примасом целе Енглеске са 375.000 франака годишњег прпхода. Др. Бенсон беше изврстан проповеднпк. Од својпх проповеди издао је лепу збирку. Потоњи јаван рад његов беше, да је осудпо релиђиозни конгрес (држан лањске године у Амерпцп), којп он сматраше за некп вашар, те његов одговор на папску енциклику ради сједињења цркава, који није могао годити папи. Иокојпнк је иза себе оставпо сем жене још и троје деце, која су позната иа литерарном пољу. Гледстона је смрт прпмасова толпко дирнула, да је формално физнчки иао. Услед тога не излази никуд из куће, и не ради иишта. Енглеска краљица Викторпја је удовици покојниковој писмено изјавила своје сажаљење. Њен кандпдат за повог примаса је садашил винчестерскп владика Др. Рандал Давидсон, зет нокојног дра Тета, који беше предшасником Бенсоновим. Л. Б. (Загребачки Да^оИсМ 1д81") доноси у 43 броју свом белешку о расположењу у Италији иоводом венчања италијеког краљевића са црногорском књегпњом Јеленом, те вели: „УеаеЈје је 8ас1а с1акако

п кгаЦеузкој 1атШјЈ 1 и ИаИј1, аИ пе ро1рипо. Уес и Е1ти пета тикакоуа ос1и§еу1је11ја, јег ве с1отаа КпиЈјашп пце јоб1е 8 Гот пНбЈји 121111110, с1а 1)1 и 1|.гти овт Раре то^ао оШ 1 какау кга1ј. 81и21)е.П1 буце! с1акако 1зШ се /авШраи кос! 8\ г есадобИ, 8У1је1а се ћШ и §га<1и иеђгојепо, ро§1о је Г КтПјапт као 1 8\ г ак1 ТаПјапас јако гпаШеЏаи, 8уе 1)1 гас1о у1с 11 о , аН оДиаеуЏепја ие се 1)Ш. Рпк па кДапји 1акос1јег шје оЈикеуЈјед јег 81 је гаМо и °'1ауи, с1а 8е 1.аИјапб1а кга1јеу1с 2еш 8 1игк111 ј ош, јег ха ТаИјапа је опај кгај ргеко јас1гапбко^ тога Тигбка. а 2» какуи с1ги§и гетЦи оп пехиа. II ^гаЛоуша гакос1јег шје гас1оуо1јап". . А. према свему томе није задовољан пн загребачкн Ка^оИсИ 1лб1. Ио зато смо са његовим незадовољством задовољпи мп. А он је и овом прилпком пружпо доказа: да у тикви ипје суда. После конкордата, градње римокатоличке цркве на Цетињу, брзојава бискуну ђаковачком п т. д., ето хришћанске љубавп, братске милоште н људско благодарности из бела Загреба и ка!оИска Иб1а! Прлози на фонд „Св. Саве", Уредништву овога листа стигли су п ови прилози „фонду св. Саве". Бр. 25. Од г. Сергија Попића, управитеља манастира Раванице један дукат и 1 ф. — н, Приложише: г. Гига Гершић професор вел. школе у Београду 1 дукат, и г. Емил Марииков ц. и кр. капетан у мпру из Фелдварца 1 фор. Бр. 26. Од г. Васе Ииколајевпћа протојереја п нароха у Иригу — 20 ф. — н. као прилог св. Николајевске цркве у Ирпгу у место венца на одар иокојном Мити Обреновићу велпком добротвору и приложнику њезином. Бр. 27. Др. Јовановић из Паичева нреко уреднпштва „Бранкова Кола" 43 ф. 60 н. Овај прплог је скупљен у сватовп дра Николе Грпгоријевића и Милице Нпколићеве. Из 31. бр. „Сри. Сиона" — 1611 ф. 99 н. Свега 1676 ф. 59 н. и један дукат. Новци су предаии унрави сри. нар. цркв. фоидова. IV. Исказ скупљенк прилога за „Фонд Св, Саве," Г. Стеван Матић Беч 5 ф.; по 2 ф.: Г.г. Јован Дурса Беч, Лазар Бачић Јасеновац, Јоспф Дробњак Црквенн Бок. Укупно 11 ф. Малп Гадинум: Срн. прав. црквена општииа 10 фор.; по 5 ф : Г.г. Ђока Колић п Стеван Обрадовић; по 1 ф.: г. Веса Попосшћ; по 50 н.: г.г. Лука Георгијевић, Васа Марчетпћ, Иван Марчетнћ,