Srpski sion

Стр, 32.

„СРПСКИ

СИОН."

(Из Моноштра) нам пишу: Познато је, да су се Срби Моношторди (Тамишка жупанија) од једноверне браће Романа оцепили, — и да, од њих, пс највишој судској одлуди, имају примити свој део у новцу у пет годишњих оброка. Озлојеђена браћа Романи, још прве године набавише новац, положише и ускратише Србима употребу тамошње цркве. Заузимањем Мите Бурназа, куппше Срби лепо здање, где сместише школу, а по нужди и цркву По овлашћењу Његова Високопреосвећенства господпна епископа Никанора освећена је та црква 22. децембра пр, г. Чин освећења обавио је бездински настојатељ високопречасни госп. архимандрит Исак Дошен уз асисгенцију Гедеона Вођина капелана кетфељског и Василијана Петровића јеромонаха и администратора парохије моношторске. Овлашћени је својим лепим говором побудио у Срба дух православља и посејао љубав н слогу. Е, хвала му! Стране, српске право славне црквене општине биле су заступљене, као: Кетфељ, Варјаш и Нађфала. И тако — етекосмо још једну чисту српску православну црквену општину. Срећно да Бог да. Д. Б. (Они оспособљени учитељи или учитељице, свршени приправници или приправнице). који бп вољни били привремено примити наставу у упражњеним школама у Товаришеву односно Пирошу уз уживање потпуних плата, које су с тим местима скопчане — нека се јаве што пре емархијском школском одбору бачком. (За пок. јеро^акона дра Симеона Мајсторови&а,) како јављају: служен је у суботу дне 11. (23.) јануара о. г. шест неђељни парастос у српским православним црквама: на Ријеци, у Грачацу, Сарајеву, Плашком, Загребу, маиастиру Гомирју и Госнићу. (Српска банка у Загребу) одржала је своју главну скупштину 5. (17.) јануара о. г. иод председништвом преузв. г. Дра Ливија РадивојевиИа. На скупштини је присуствовало 93 акционара са 8800 акција. Чиста добит Српске Банке до конца 1896. износи 126.945 ф. 01 н. од којих је, по једногласном закључку скупштинском а на предлог управног одбора банчиног, унесено у резервни фонд 110 хиљада фор. а по одбитку чиновничке тантијеме од 1904 фор. 18 н., свота од 15.041 ф. 33 н. пренесена је у г. 1897. на рачуп добитка и губитка. Чланови уиравног и надзорног одбора, одрекли су се у интересу резервног што већег фонда, тантијеме, која би им по статуту припадала, што им служи на част. — Решено је, да се даља уплата по акцији. од 16 фор., са разних обзира не потражује и не уплати ове го-

дине и да се ире састанка друге редовне скупштине не може позвати. — На предлог управног одбора решено је: да се у смислу § 77. штатута из акцијскеглавнице одвоји 2 00.000 фор. као законом прописани јамчевни фонд зи хииотекарне послове са заложницама. Надаље је решено: да се од банчине зараде у резервни фонд меће само 5% а не 10% као до сад, али скупштина ће сваке године од чнсте добитп одредпти, према околностнма, једву своту, пз које се има начинити „деоничарски фонд", који ће се укашатнти са 4%, и кад главна скупштина вакључи, фонд ће се употребити за попуњење основног капитала, наиме оних осталих 50 9^. — За иренос акција плаћаће се од сад једна а не две круне. За тим је, на предлог Николе ПетровиИа из Ст. Пазове, решено, да се од своте 15.041 ф. 33 н. одвоје 2000 фор. и стави управном одбору на расположење за културно-просветне и добротворне цељи. После скупштине се састао одмах унравни одбор, те је одлучио, да се тих 2000 фор. овако разделе: 500 фор. српској учитељској школи у Пакрацу за оснивање конвикта за приправнике; 200 фор. учитељском конвикту у Новом Саду; 100 ф. Матици Српској; 75 ф. Српској Књижевној Задрузи као утемељачки улог; 100 ф. Српском Народнои Позоришту у Новом Саду; 100 ф. Фонду св. Саве у Карловцима; 80 ф. Друштву за помагање Срба ђака на свеучилишту у Загребу; 100 ф. за поплављенике у Србији; 100 ф. за поплављенике у Црној Гори; 50 фор- за поплављенике у Босни и Херцеговини; 595 фор. за разне мање црквене и просветне цељи. Честита и ревна управа банчина је заслужила, да јој се ода најлепше признање на досадањем труду, ревности и љубави за завод. А дао Бог да рад банчин узнапредује све више и разноврсније! Но би ставили управи на ум, да другу скупштину не заказује у доба, кад је свештенству сасвим онемогућен долазак на скупштину; а тек је оно заслужило, да се и о њему води рачуна. А држала се скупштина који дан доцније, мислимо, да не може бити од штете за завод и његов рад. (Гимназијска беседа у Харловцима) приређује се на дан св. Три Јерарха о. г. у гимназијској дворани, у корист сиромашним ученицима српске велике гимназије карловачке. — Добровољни прилози примају се са захвалношћу. Програм је овај: 1. Г. Лвовски: Херувимска иесма, пева мешовити лик гимназијскн. 2. Рубинштајн: А шо11, (I. део) свира на гласовиру М. Јовановић УШ. 3. Мокрањац: Из моје домовџне, I. руковет, пева мушки лик гимн. 4. Боалдие: Увертира из омере „Багдадски КаДАЉЕ У ДОДАТКУ