Srpski sion

„СР1 1СКИ СИОН."

страна, радило против тога покрета. Упливнији људи одговараху свет, новине га плашише коначном лропапгћу, власти не дадоше пасоша, и они који су сегли за Бразилијанским златом остадоше код куће, мноти и жалостан у срцу, што му снречише да брзо до велпког богатства дође. Било их је и у Нрогомељама, који су у својим рукама сневали већ велике груде Американског злата, које им измаче. Али се они сетише блага Крижевачког, до којега се може доћи и без пасоша и без икаквих сметња. И ти брже боље потрчаше тамо, да их не би ко претекао. А како и најневаљалији човек ипак осећа у поквареној души својој. да је трговање са вером нешто стидно, ружно и гадно, то и ти Пргомељци пстакоше, да хоће у унију ради тога што иредседник оиштине црквене, прота Штековић, не сазива уредно црквену скуишшину и одбор м што један иогреб нпје на време обављен. Надлежна власт чувши о том испитала је. шта је у ствари, те је сазнала, да је упитни ногреб обављен но свештенику, по којега су ишла протина кола, а поппо је изгледало, да је свет незадовољан са прогом председником црквене општине, то је позвана власт наредила, обнову црквене скупштине и нови избор председника. И збиља скупштнна ,;е обновљена и изабрани скупштинари изаберу опет проту за председника. То иобуњеницима није било но вољи. Али они, не улажући уток против избора скупштине и председника, ако је можда неправилно извршен, .нађоше у том опет повода, да сељане своје драже и буне на прелаз у унију. Опет су ишли у Крижевце. Међу народом протурили су глас, да ће сваки ко на унију нређе добити преко 100 фор. Сад су дакле јефтинији. Али за то ће бити у другом чему отштете. Донесоше наиме из Крижеваца и ову вест: бискуп Крижевачки кумче је нагиега Цара и Цар њему за вољу све учинити, иа /ге и новим унијашима дати шуме колико им је воља, доби~Ке бесилашну иашу и т. д. Хвалили су се, како их је у Крижевцима један каноник ночастио, а бискуп им дао новаца на иут. Човек не може веровати, да су ти људи такову проповед у Крижевцима слушали. Заблудели л>уди измишљају сигурно сами свакојаке басне, само да се имају чиме хвалисати

пред сво.јим сељанима, који им се хоће и да наругају. Смутње те прешле су из Пргомеља и у оближња села нека, те их је са Пргомељцима било у Крижевцима по двојица тројица из суседних парохија. ,,Србобран Ј јавља, да су се ти људп већ и поунијатили. Да ли .је то истина, нисмо могли досад дознати. Оно што смо горе саопштили дознали смо из поуздана извора. Доносила Је тако „Застава" 1880. године о Пргомељцима, да су се поунијатили, премда се тада баш ни једна душа није одметнула од иравославне цркве. Дај Боже, да и овај пут буде „Србобранова" вест онолико истинита, колико је тада била „Заставина". Поузданик наш нацртао нам је црну слику потомака негдашњих љутих бораца за иравославну цркву у генералату вараждинском, али нас он уверава и о том, да у том крају има и добрих људи, ко.ји ће уиотребити све што могу, да се побуњени и заведени део тамошњег народа опамети Нека мм Бог благослови труд њихов за свету ствар цркве наше православне и имена нашег .српског. Свештенство пак тамошње ваљда сада види, шта значи запустити катихизацију, проповед и ред црквени, у чему са старији п&с огрешио, па ће удвојеном снагом нрегнути, да старе ране лечи и народ свој од заразе да чува. Јесте то тешко радити у народу, који одма.х чим се потера убирање парохијала, верозаконског приноса, саборских трошкова, или трошка за онравке храма, одмах прете унијом. Служба ме|у таквим народом у толико је тежа, кад су ту на догледу Ерижевци, намештена ступица за слабе и покварене душе. Све је то истина, али истина је и то, да дужност своју треба иотпуно и савесно вршиши и извршиши, а успех је у Божјој руци. (Избор пароха). Из Сриског Итебеја нам јављају, да је за тамошвег нароха изабран досадањи администратор парохије јереј Иавле Милнћев са 67 нротив 7 главова. (Параотоо). Јучер, у суботу, дат је парастос иочпвшој добротворци српске велпке гимназије Карловачке Јеленн Коска рођеној Милутииовић. Парастос је из благодарности приредило старатељство исте гимназије. (Избор васељеноког цариградоког патријарI ха.) У једном Цариградском лнсту чнгамо ово : 6.