Srpski sion

Стр. 190

„СР ПСКИ СИОН."

вр. 12.

област торонталска радн предаје дистриктског фонда за нреиарандпју сомборску установљеног. — Одређена је припомоћ црквеној општини у Вел. Маргити и Мопоштору из фонда за помагаље српско-романске општнне ради лакшег исиуњавања обвеза, које су услед деобних парница са Романима на терет тамошњих Србаља одређене. — Сриска црквена општина Ађанска поднела је Саборском Одбору представку у којој моли, да се тамошња упражњена парохпја не редуцира, но да се сесија ради издржавања парохијског номоћника, којег место системизопати намеравају, остави. Саборскп Одбор нпје могао ту молбу уважитп, него је остао при рескрпптуалном наређењу. — Издана је окружница свима епархијским управама, да пмају своје подручне манастирске управе строго упутпти, да никакве дугове на терет манастира не чпне без знања п одобрења манастирског братства и епархијске власти. — У овој седнпције решено до 20 ирпзива, који су поднесени против решења надлежнпх епархијских адмнпистративнпх одбора и то: призив Заке Тешића протпв избора Луке Арадског за подпредседника црквене општине у Суботпци. — призив црквене општине деспотсентиванске гледе дотацпје тамошњег пароха, — прпзив Евипе и Стевана Гергурова против избора једног питомца у стипендијској ааклади Јована и Терезије Остојић из Суботпце, — призив Папте Познана мајора у миру против распорезивања парохијала у Панчеву; — у свима овим нредметима потврђена су решења епархијских административних одбора; у другпм осталим призивним предметима пак изменута су првостепена решења које у целости које пак делимично, некоји предмети пак (као у погледу суспендованих оиштинара вршачких и још некоји мање важиости) враћени су на допуну сппса. — На молбу некојпх црквенпх општпна за обуставу оврхе радп паилате заосталих верозаконских прпноса и сабор ских трошкова позване су исте црквене онштине, да имају пајдаље за месец дана поднети обвезнице о тпм дуговима, па ће се тек онда озрха моћн обуставити. — Пошто се услед умножења иослова н умножења званичничког особља при управи српских народно-црквених фондова и заклада показала пеоиходна потреба, да се званнчнн локалн ирошире, и пошто је зграда, у којој се звања налазе, за проширење незгодна, а норед тога се повела. реч и о томе, да лп та зграда припада пскључиво на ужпвање свагдашњег српског мптрополита-патријарха лли пак фондовима. то је Саборски Одбор учгшио расположење у том правцу, да се правно стање те зграде извидп а уједно је одредно да се ствар гледе про-

пшрења званпчнпх локала, евептуално новог стана за звања, исппта. — На расписан стечај за помоћника у књиговодству народних фондова пријавило се 26 стеченпка, од којих је Нпкола Симоновпћ бпвшп контролор и рачуновођа петроварадинске пмовне општине изабраи, уједно је овом приликом крејирано једно место за практнканта у књиговодству са годпшњом платом од 500 фор., на које ће се у своје време стечај расписати. — У овој седнпци су решени многи фпскалски пзвештајн о некојим парницама фондовским као и мњења фискалска од иравног значаја, од којих је извештаја вредно споменутп један опширан пзвештај фискалов о свима досадашњим парнидама укупно, и који је извештај приложеним списима и књигама фискалским документован. — Подељене су припомоћи неким црквеним општинама у допуну свештенпчке дотацпје. — Дозвољено је за|ма у свотп од преко 155.000 фор. — У овој седници је решено свега 703 предмета. (Покрет за унију у беловарској парохији). Село Лргомеље у беловарској парохији изашло је и оиет на глас. Године 1880., баш некако у исто доба као и ове године, нротурио је био неко међу људе тога села вест, да ће плаћати пречо две форинте парохијала по порезној форинти (а дотле су плаћали око 80 нов. по порезној форинти). Неуки свет одмах је поверовао, и да се од толиког плаћања спасе, пође у Крижввце. Вративши се из Крижеваца, коловође тога покрета протуривали су међу своје сељаие вест, да ће се тамо платити за сваку душу, која пређе у унијате 400 фор. И коловођама је пошло за руком скупиги око 60 иотписа људи, жена и деце, који ће у унију. Остали становници тога села, а има их око 800 душа, не хтедоше пристати у ту срамотну трговину. На послетку смирише се и они који су нагли били у Крижевце ио новце. Тај покрет имао је и сво.јих последица. У неким другим селима тога краја, као у Пашијану, Дишнику и још некима дочули су људи, да су Пргомељци добили у Крижевцима новце, и то баш равно 400 фор. за поунијаћену душу, ла се и ту нађе ио три четири човека, који се упутише у Крижевце по новце. Али и ти су се брзо смирили. Ове пак године ударио је опет неки неаир у онај крај. Најпре се људи ужурбаше, да ће у Бразилију , наравно но злато! И како су тамо нагли били не само нравославни Срби, него и римокатолички Хрвати, то се са свију