Srpski sion
бр. 12
„ОРПСКИ СИОН."
С тр. 185.
бав и оданост и ирема самој вери и цркви, а која је агитација тиме, као та§па рагз, баш миого допринела, као што рекосмо, одметању од Правослаеља и свете цркве у вашем народу. ^Нека народ српски изневјере и наши архијереји и нагаи свештеници и нек ма шта чине да га од вјере православне отуђе, оннекјој остапе вјеран," вели „Србобрап". Ове би речи могле бити на месту онда, кад би наши архијереји и иаши свештеници заиста хтели изневеравати народ и кад би чинили пешто да га од православне вере отуђе. А смели „Србобраи" узети на своју душу тврдњу, да архијереји и наше свештенство то хоће и да на томе што раде у правпу, какав се из тих речи претноставити даде? Не. Србобранов је писац те речи лакомислено написао. Олако их је и уредништво Србобраново пропустило. А то значи. да се у уредништвима наших листова доста не размишља, колико зла може у народу починити овака реч и такво писање. Ето, видите, то је једна Фраза, којом се хтело народ учврстити у Православљу и одвратити од вероломства и верског издајништва! А та је Фраза, место тога, кадра утврдити и распрострети у народу криву и врло кобну претпоставку и сумњу, да су наши архијереји и нагае свегатенство ако не већ издали, а оно да су на нуту да изневере народ, цркву и Православље. А зар се онда и таком Фразом постизава сврха и тенденција намере, да се народ у вери и цркви крепи и утврђује? Да је та Фраза избачена у другом којем листу, ми би рекли, да је то намерно, да се нод видом чесно сти и одбране Православља поткопава свака вера и љубав према цркви а пропагује атеизам, као гато се чини у неким листовима. Но родољубиви иначе правац Србооранов овлагачује нас једиио на то, да конгататујемо, е се и у његовој редакцији не пази довсљно гата ће се и како ће се рећи, Таква одбрана Православља каква је-у поменутим заврганим речима Србобрановим, У последици својој,је бага нападај на Православље и цркву. Јер као гато је до данас сумњичење, опадање и клевета Јерархије по нашим многим листовима саставни, али ве-
лики и важан, део узрока, који су нашем народу спремили душевно расположење за одметање од цркве и вере. тако и завргане речи Србобранова чланка спадају у број опих лакомислеиих и деструктивних Фраза, којима се то расположење васпитало и развијало, систематски до данас; као гато га васпитавају и данас н. пр. и Браникови од времена до времена високообразовани инзулти напоједине чланове нагаег Епископата. Изар има многе, по утецају свом, разлике међу речима Србобрановим, инзултима и речима на пр.: „црно бездугано калуђерство, владавина бестидног и крволочног калуђерства .. идеал свију зверова у човечјем облику"; зар има те разлике између Србобранових речи, Браникових инзулта и Заставиног глориФиковања француске револуције, а то ће рећи оног одушевљеног одобравања укидању хришћанског календара, затварању цркви хришћанских, претварању истих у магазине, скидању Бога хришћанског саЊегова престола и подизању на исти „богиње разума": или између Заставиног „сабијања рогова бездуганом калуђеретву"? Јер, утецај им је сличан. Таким речима, инзултима, фразама, агитацијом и дражењем против и сумничењем на Јерархију нагау, нећемо отклонити „ унушарњи узрок" верском одметнигатву, него ћемо спремати и даље земљиште и успех сиољашњим најездама на Православље и Српство и разним заблудамаи лутању раскиданих и растрованих дугаа наших вероломника и јадника. Да је таквог новинарства, као што га деломично данас имамо, било за доба Марче, Ласовачке, Дишничке и негда Пргомољске уније, верујте не би се данас са поносом Марча спомињала, него са стидом и тугом, која нас обузима и уз даиагање Пргомоље, Поганац, Баноштар, Моровић и друга места. Или ће ко правдати се, да би данашње новинарство и онда хвалило тадању јерархију, јер да је боља била него данас. Не; данашње би новинарство и тадању јерархију, клеветало и сумњичило, као што чини и са данагањом. Није тадања јерархија била боља од данагање. Него, није тада било данагање „автономне" борбе са страстима, које данагању борбу на сваки безобзир наводе и распаљују. Није било тада либералне, радикалне, самосталне