Srpski sion

»ЦРН СКИ СИОН."

С тр . 145.

Чули смо већ како св. Амфилохије каже, да има и таких књига, које „заузимају средину и близу су речи истине", а то су т. зв. неканоничке књиге; књиге, које по важности својој нису једнаке са горе побројаним књигама, „али у погледу којих оци установише, да их читају, који изнова придолазе и ко.ји се желе упутити у науци благочастија", као што то вели св. Атанасије велики. Таквих књига има у старом завегу шест, које су, као корисне, и нама за читање ирепоручене; а то су: 1.) Књига премудрости Соломонове; 2 .) Књига нремудрости Исуса, сина Сирахова; 3.) Књмга Јудите; 4.) Књига Тавита; 5.) Три књиге Макавејске; и 6.) Друга и трећа књига Јездре. Осим ових 28. старозаветних књига 22. строго каноничких и 6 неканоничких, али за читање корисних све су друге апокрифне, лажне, које ни читати не треба. (Наставиће се.)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Свотоот) преузвшиени господин патријарх Георгије богослужио је у саборној цркви прошле велике недеље у четвртак, петак и суботу. (Избор Васеленског Цариградоког Патријарха). — „Царпградски Гласник" доноси о том избору овај извештај: У недељу 30. марта био је у Вас. Патријаригаји нрви општн скун изборног тела за избор Васеленског Патријарха који је нарочито тога дана пмао на дневном реду да састави (каталог) протокол кандидата према оним гласовима. којп су из енархаји од просвећених митрополита послани. Кад су пред скупом отворене цедз г љпце гласача, видило се да су за кандидате Васеленског престола истакнути ови посвећени митрополити: Дерконски с 5 гласова, Ефески са 16 гласова, Ираклијски са 12 гласова, Јаоким III. са 13 гласова, Смирнијски с 1 гласом, Дринупољскп с 1 гласом, Амасијски с 1 гласом, Кизички са 2 гласа, Никошдијски са 5 гласова Никејски са 2 гласа, Неофит VIII. бпвгаи патрпјарх са 5 гласова, Једренски са 2 гласа, Вруски с 1 гласом, Дидимотички с 1 гласом, Карпатски с 1 гласод. Варнипски с 1 гласом Халкидонски с 1 гласом, Беријски с 1 гласом. Свега 18. Овим су од самога општег скупа додати још двојица и то: Кесаријски и Анхијалски; дакле свега су у каталог

ушли 20 кандидата. Од скупа је примљен такав каталог, и одмах је истога дана састављено ппсмо (мазбата), запечаћено с каталогом, и према правилнику изборном послато Султану и његовој Владп на преглед и искључење оних кандидата који не бп били подесни према времену за положај Вас. Патрцјарха. — У пзборном телу сад има 82 члана, а дво.јица још фале, што би било свега 84. Пошто је каталог прегледан иа Порти према чл. 8. изборног нравилника, враћен је носле 24 часа и впдело се да су од 20 њих кандидата искљученн 5 и то митрополнти : Дерконски Калиник, Ираклијски Ђерман, Ћесаријс-кн Јован, Андријанопољски Ћприло, и Смирнијски Василије, а остали су још њих петнајест. Како је стигао акт и каталог о овоме с Порте, одмах је администратор нарочитим позпвом нозвао све представнпке и оба управна ^ела у Патријаршију, да предстану у среду 2. априла у Патрпјаршпју и држе последњу седниду, у којој да се Патријарх избере из заоставшпх у каталогу 15 кандидата. И тако тачно у 10 Ј / 2 часова пре подне у среду састало се изборно тело и од 15 њих кандидата истакло је изборно тело, ову тројицу: Ефеског Конставтина са 47 гласова, Никомидијског Филотеја са 44 гласа и Јоакима III. бив патријарха са 42 гласа. После овога поигго је изборно тело изгласало речену тројицу, Св. Синод — њих 11 митрополита, и још троI јица у дејству, који се налазе сад у Цариграду свега њнх 14. ишли су у Св. Храм Св. Вел- Мученика Георгија, и од њих тројнце ивабрали за Васеленског Патријарха са 10 гласова Ефескога митрополита Константина, досадањега администратора Цариградског патријаршијског Престола, а протвву 3 гласа којп су били за Јоакима Ш. Избор је текао доста мирно. После избора начпњен је акт (мазбата), којег је Велики Логотет Аристархис-беј однео одмах Порти. Новоизабрани Цариградски патријарх Константин родио се на Острву Хиосу 1833. године, васпитао се у Цириградској гимназији а више науке учио је на Атинском свеучилишту, те је опште образован човек. Када је из Атине са науке дошао, одмах је постављеп био за секретара тадањем Цариградском патријарху Софронију, који га је после кратког врежена послао у Француску ради усавршавања својих наука. Онда је био једну годину дана у Швајцарској, те одатле је посетио после све европске престонице и онда се 1872. године опет повратио у Цариград, где га је патријарх Јоаким II. именовао за свога првога секретара и рукоположио за јеромонаха, а већ 1876. године ностао је митрополитом милитинским. Године 1893. преместио се у