Srpski sion

„СРПСКИ

дрво или боју, од чега је икона направљена, него да поштовање то односимо иа оно лице, које је на икони насликано. Заиста се мора човек чудити толикој њиховој неувиђавности, или боље да рекнем унорству иротив истине. Они кажу да се Бог гневи на нас и да ћемо ми биги криви Богу с тога, што на достојан начин част иконама одајемо, а они ће тобоже угодити Богу, што на св. иконе пљују и ногама их газе. То би тако исто било, као када би се ми љутшш и замерали онима, који, из иоштовања према нама, слике наше радо себи набављају и чувају. Или зар да се љути отац на сина свога, што овај лик његов у дому своме на прикладно место меће и као драгоценост чува? Пада ми овде на ум нример један, како је у време оно, када су неки грчки цареви, из себичних иамера, хтели забранити поштовање св. икона, те су гонили све оне, који су св. иконе поштовали, — како је, велим, једаи од св, мученика, који је баш и пострадао због св. икона, изобличио гонитеље св. икона. Истога мученика доведоше, наиме, нред цара и овај му зановеди, да икону Снаситељеву ногама изгази. На то ће св. мученик заискати новац неки и запита: чија је ово слика на новцу? Када му одговорише, да је то слика царева, он удари новац о земљу, стаде га газити и иљувати. Када то виде цар и остали, што ту беху, наљутише се врло, а св. им мученик рече: „Бидите ли, како ви лудо расуђујете: ЈБутите се на мене, што сам погазио слику вашег земаљског цара, који је прах и пепео; а како да се пе љути цар над царевима, када ви његову слику ногама газите! Зар нисте читали апостолско правило: што сами не желите, немојте ни другима чинити? Када вам није по вољи да се ваше слике ногама газе: зашто газите ногама св иконе, а то су слике самога Спаситеља нашег и његових св. угодника?'' Новчверци се нозивају још на нека места из св. писма, номоћу којих да свој поступак онравдају, а наш — осуде. Ме ста су та већим делом из старог завета, а најглавније је баш друга Божја зановед, о којој сам вам већ досада разложио, и све то, што сам о тој заповеди рекао, — све

то вреди и за друга места из старог завета, која би вам опи можда навели Па и она места, на која се оми у новом завету иозивају, као што су: дела ап. ХУП. 29.; Гал. 1У. 8.; I. Кор. УШ., не говоре о иконама и о ноштовању икона, него и опет о идолима и лажним, незнабожачким боговима. Јер оне прве речи говори апо стол Навле Атињанима, који беху незнабошци и који су иошговали много богова, које су нравили од злата или сребра или камена И ту се говори само о идолима и обожавању истих. а никако о иконама. Но на то се место у делима апостолским нововерци, канда, најрадије позивају, и чисто ће вам у усхићењу рећи: „не говори се ту о идолима, него се ту баш реч икона сиомиње. Е, али на то им ви ово кажите: јесте, ту се баш каже тако: „немојте ми слити. да је Божанство као иконе златне или сребрне ијш камене, које су људи мајсторски начинили но смишљању своме;" али само што апостол Павле, кад је говорио Атињанима није ни споменуо реч икоиа, јер ево како каже агг. Павле: „ш дол= жни еслш непцЈЈватн подовно вкгги Еожестко зллтВ, или среврб или калишо ^8дожн'к начер* тан8 по слшшлнпк* челок"кч8 а . Она дакле реч — икона дометнутаје у српском пре- воду св. писма од онога, што је нревео св. писмо на српски, а није ју баш св. аиостол Павле изрекао. Но не само да те речи — икона нема у словенском, него је нема ни у грчком, с ког је језика и нреведено на словенски и на ком су језику баш и написана дела апостолска. Исто тако оно, што иише Галатима и Коринћанима не тиче се икона, него лажних богова, од којих их ан. Павле одвраћа, јер и они беху незнабошци, а ни ту се ни у српском не спомиње реч икона. Шта видимо, дакле, иравославпи Хришћани, из свега, што вам до сада рекох ? Видимо то; да нисмо ми на кривом путу, што свете иконе имамо и поштујемо, него они, који се св. иконама ругају и избацују из својих домова Бидимо, да они не могу наћи у целом св. писму баш ни једнога места, у ком би забрањено било иравити и ноштовати св. икоие онако, како их ми нравимо и поштујемо; а на против,