Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЖИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: , : Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у 25. недељу маја 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. ЈБегова Светост, Архиежископ Карловачки, Митрополит и патријарх сриски Георгије БранковиЛ, благоизволео је у манастиру Хопову рукоположити дана 14. маја о. г. ђакона тамошљег Арсенија Поштића за презвитера а Ђорђа Николића, одређеног администратора парохије у Дивошу за ђакона; дана пак 15. маја истог Ђорђа Николића за презвитера и монаха Доситеја Поновића за ђакона. Затим је блогоизволео, у Карловцима, рукоположити 21. маја: свршеног богослова Стевана Дејановића за ђакона; 22. маја истога Стевана Дејановића за презвитера и монаха Кувеждинског Герасима Мојића за ђакона; 23. маја, овога за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Карлбвци, 23. маја 1897. У некојим срнским политичким листовима се у сваком ногледу беснредметно расиравља о садржшш в редлога саборскога одоора за уредбу о устројству наше народно-црквене автономије и нанада се саборски одбор опет са свим без основа, Н1то се иредлог не износи на јавност, него се „крије" и што се тим „тајним" нацртом одузи-

ма]у права народу н даЈе нревласт Јерархији и друго. Беспредметним и неоснованим смо назвали то раеирављање и нападање с тога. што се у јавности не знају ии основна начела, ни појединости тога предлога, те се о истима без поговора не може изрицати суд: ни повољно, ни неповол.но; а нрема том се не може ни саборски одбор нападати, сем ако се не ће, а ргшп, по што по то, да нанада. Обзиром на све то и да би смо одузели темел. и најмањој сумњи, која би могла нонићи и јачати у нашем пароду у поводу таквог нреранога, неоснованога и беспредметнога писања по свој прилици — необавештених новинских аутора, дакле једино ради обавештаја нашега народа, ио ипФормацији са надлежнога места, изјављујемо: 1.) Саборски је одбор израдио такав предлог за народно-црквени устав, да ће потпуно задовољити и автономне тежње српскога православног народа, а и кр. влада ће га моћи иримити. 0 превласти јерархије и одузимању права народу и односно о одношају према јерархији не може бити ни говора а камо ли снора; јер се саборски одбор у том погледу строго држао