Srpski sion

Стр. 826

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 49.

ску властитост. Чувши то краљ Србије Александар I. иозвао је одмах бугарског дипломатског посланика у Београду Георгпјева и пзјавио му: да би походу кнежеву у Хилаидар сматрао особном увредом против себе. — После ове Краљеве изјаве, кнез бугарски пеће походити Хпландар, а сигурно ће се и тамошњпм узурпаторима бугарокпм ократити рукави. П 0 3 И Б на кокституирајућу главну скупштину акционара „СРПСКЕ ДЕОНИЧАРСКЕ ШТАМПАРИЈЕ У ЗАГРЕБУ" која ће се одржати дана 24. (26.) децембра 1897. год. у Загребу, у Гранд-хотелу, Илида у 10 с. пре подне. Дневии р ед: 1. Избор тројиде акцпонара за прегледање рачуна и констатирање да је основна главница од 50.000 фор. уплаћена. 2. Установљење друштвенпх правила. 3. Закључак о коиетитуисању друштва. 4. Подјељење разрешнице оснивачком одбору. 5. Избор унравног и надзорног одбора. 6. Закључак о куповинп и преузимању „Српске штампарије у Загребу", њезином накладништву и осталим пословима. Загреб, 20. нов. (2. дец.) 1897. Оснивачки Одбор. П. н. господину ЛУДВИКУ ТАУШУ хришћанско позлатарски атеље за срп. прав, цркв. уметност у Новоме Саду. Потписани наредио је код Вас једну школску Заставу (барјак) од тешке бјеле лионске свиле, који је успомени пок. Лазара В. ТриФковића трговца из Прњавора намјењен, а од Срба нравославних грађана, свештевства и тежака, нашој орпској школи ириложен. Исти је барјак тако лјепо израђен, да насје његова љеиота чисто задивила. Иконе св. Саве и св. Ћирила и Методија, израђене су на њему по чисто православном типу; а особито на широкој српској тробојницп извезена златом 104 слова ремек су дјело израде, те се дичити можете, да сте такав умјетник и вјештак у овом послу, што Вам све на част као стручњаку служити може. Ради тога, што сте подпуно све приложнике са израдом реченог барјака задовољили, налазим се побуђеним Вама овим изрећи иајтоплију захвалност и признање. За ириређивачки одбор У Прњавору 30. Септембра 1897. Председннк: Л. Ј. ОПАЧИТг свештеник администр. протопрезвитерата.

Јавна захвалност Приликом смрти мога незаборављепог супруга Јована Лазаревића указано мн је, из места п са стране, и усмено п ппсмено, толико мплостивог и пријатељског саучешћа у мојој тешкој жалости, да се у велико побуђеном осећам, дајавно дадем израза својој дубокој захвалностн н смерном признању. Пре свега одајам тронутпм срцем и благодарном душом, уз скромно целпвање свете архипастпрске деснпце своју најдубљу захвалпост Љеговој Светостн, преузвишеном господину патријарху п митрополиту Георгију БранковиЋу, којн је мнлостиво снисходио предложити високославпом Патронату српске вел. гимназије Карловачке, да ми високоисти Патронат писмено изрази саучешће прилпком смрти мога незаборављеног супруга, као куратора нсте велике гимназнје. Захваљујем од свег срца високопречасној господн протојерејима: Јовану ВучковиИу ректору богословпје, Василију Константиновипу гпмн. патрону, Јовану ЈеремиНу уреднпку „Срп. Сиона." пречасној г. г. јерејима: Димитрију ЂранковиЉу синђелу, Георгију ПоиовиЛу надлежном пароху, Јовану ЖивковиЛу проф. богословије, Стевану ЈовиЛу, Жвану Маширеви% гимн. катихетн и г. јероћакону : Данилу НантелиЛу, који су изволелп ири тужном свештенодејству опела учествовати п тпм својим одликовањем тугу нам блажити. Захваљујем најтоплпје славном професорском збору наше Карловачке гимназије, који је из вилео кориоративио са свима својим учеиицима, заједно са ученичкнм ноталним ликом при опелу и иратњи учествовати, а поименце благодарим велеученом г. професору Светиславу ЕоларовиЛу , којп је онако дирљиву и утешну беседу изговорио у саборној цркви над одром нокојниковим. Захваљујем не мање усрдно славном збору гимназијских старатеља, унравном одбору СремскоКарловачке Задруге за међусобно номагање и штедњу, па и осталим месним корпорацијама и појединим овдашњим и грађанима и пријатељима мога незаборављеног супруга, који су изволели, било личним учешћем и ношењем нокојника до цркве и до гроба, било писменом изјавом, било метан-ем венца на одар, било место венца нредатком новца месном поглаварСтву на раздељење међу месну сиротињу — изјавити своју наклоност и љубав нрема покојнику, те тиме и моју и целе породице тугу ублазкити и утехе нам прибавити. СвиМа и сваком, који се овом тужном приликом мога незаборављеног супруга сетише, нека је од мене топла и усрдна захвалност. У Ср. Карловцима 15. (27.) Новембра 1897. Зорка удова Лазаревић рођ. СвирчевиЛ у име своје и целе ожалошћене породице.