Srpski sion

В рој 13.

„СРПСКИ СИОв"

С тр . 195.

ственим и тужним гробом. Они који верују могу изнова оживети духом и уздати се. Љихов Учитељ је већи од смрти, Његово је име васкрсење и живот. Он им даје силу бесмртности ; ако умру, Он их може изнова нозвати у живот, и ако их снађе смрт, то је само за извесно време. — „Верујеш ли ово," питао је ИсусМарту, — „Она Му рече: да Господе ! ја веровах, да си Ти Христос син Божји, који је имао доћи на свет." Вера Мартина у Исуса — савршена је; разговор с Њим извео ју је из мрака сујеверја; она иризнаје у Исусу не само Месију, но и Сина Божјег у лицу Месије. Жалост је отворила срце њезино, а речи Исусове озариле су га светлошћу и надом. — Иди, рече јој по свој ирилици Исус, и тајно позови сестру своју; а сам остаде чека.јући на месту, где Га је Марта сусрела. Марта оде и тихо рече Марији: — „Учитељ је дошао и зове те." Марија одмах устаде и пође к Њему. А Јудеји, који су с њоме у кући били, видећи да она брзо устаде и изађе, пођоше за њом, мислећи, да је она пошла на гроб Лазарев, да тамо плаче, Кад дође Марија на место где беше Исус, чим Га виде паде крај ногу Његових и кликну као и Марта: — „Госиоде! да си Ти . овде био, не би брат мој умро." II ништа више не рече, већ јад јадујући тихо јецаше крај ногу Исусових. Кад виде Исус сузе Маријине и сузе Јудеја, који с њом дођоше. згрози се у духу и сам постаде жалостан. — „Где сте га метнули" занита Он. А они Му рекоше: „Господе! хајде да видиш." — „Гледај како љубљаше Лазара," говораху Јудеји међу собом. Неки од њих изустише реч заједљивог поринања: — „Не могаше ли овај, који отвори очи слепоме, учинити, да и овај не умре." Исус се још силније згрози у себи Он приђе гробу — пећини, издубљеној у стени. Положени камен скриваше улаз у исту. — „Узмите камен," рече Исус. У тај час повиче Марта са ужасом: — „Господе! већ заудара, јер је већ четири дана, како је у гробу.

— „Исус јој рече: не рекох ли ти, да ако верујеш, видећеш славу Божју." Узеше дакле камен. — „Исус подиже очи горе и рече: Оче! хва-ла Ти што си ме услишао." — „А ја знађах, да ме свагда слушаш : него ово рекох народа ради, који овде стоји, да верује да си ме Ти послао. У сво.јој безграничној љубави п милосрђу наспрам Лзуди, узима Исус к срцу сваку жалост и страдања људска. Он се јавља не само као човек пун саучешћа, који дубоко осећа страдања, него као прави пријатељ, који .јадује, тужи п плаче. Из дубине тугом и нежношћу ганутога срца, моли се Исус и иште у Бога, да утеши оне, који се одали тузи и болу, горко је затим плакао и од срца веровао у Његову божанску љубав наспрам умрлога. Љубав човечанска слаба је, само љубав Исусова уништује смрт. Помоливши се Исус кличе : „Лазаре! пзиђи на ноље." И мртвац одмах изађе из пећине. Ноге и руке његове беху мртвачким покровом обвијено, а лице убрусом иовезано. — „Исус им рече: раздрешите га и пустите нека иде." Многи од Јудеја, који дођоше с Мартом и Маријом, кад видеше чудо, вероваше у Исуса. Други нак још једнако не верујући, отидоше фарисејима и рекоше им г што се догоди у Витанији.* Очевидно је, да су они били из броја оних људи, чија слепоћа не верује ничему, па игга више ни пресјајном блеску силе и љубави Божје. Они сами на себи потпуно правдају речи Исусове о богаташу и Лазару. — „Кад би ко из мртвих васкрсао, неће веровати." Синедријон је био поражен догађајима, који су се силно дојимали народа у околнни Јерусалима и у самом граду. Сабраше сад свечану скупштину великог савета. Првосвештеници и фарисеји саветоваху се међу собом. — „Човек овај, говораху они, влада необичном силом, он чини многа чудеса. Шта да радимо? Ако гз тако оставимо, сви ће веровати: па ће доћи Гимљани и узети нам земљу и народ." У очима власти био је Исус предметом опће онасности Он је нодвргавао онасности * Јован. XI. 46 и даље.