Srpski sion

Б р. П

„СРПСКИ СИОН

Стр. 261

ња у нашој средини. И ако се учење њихово очевидно противи Хришћанству и сваком државном устројству, то ипак проповедниди истога ^чења тврде, да се на њему оснива добро целога човечанства. У уверењу, да ће човечанство само онда бити сретно, ако се њихови нланови остваре, удешавају они сваковрсне замке, неби ли само што више присталица задобили. Против оних, који се са њиховим учењем не слажу, служе се они претњама, отимањем, па и оружјем. И на несрећу, већ је доста невине крви нроливено у наше дане; чињени су не једаниут нокушаји и против живота крунисаних глава, као оних лица, која стоје на челу противника науке социјалистичке. Ооцијалисте, који се појављују данас, нису нам страни, то су људи нама познати, људи блиски нама; то су наша деца или деца, оцева наших, тело од нашег тела и кост од наше коети (Бит. II. 23). Да горке истине! Али нас она опомиње, да греба у одношају с њпма не само да их се не клонимо, него да их и хришћанском поуком поучавамо. Ми треба, по речима апостола Павла, да настојавамо и у добро време и у невреме (2. Тим. IV. 2), треба да докажемо, да је учење њихово без основа, и да им пружимо ираву науху. Да своје учење што већма рашире, служе се социјалисте штампаном и усменом речју, као најбољим средством за то. Па употребимо и ми исто оружје против њих. Шта је нарочито примамљиво у социјалистичком учењу? Социјалисте се са чудном смелошћу лаћају посла, да реше једно од најважнијих животних питања — питање о имовном стању људства Зашто да је, говоре они, један богат, а други сиромах, један нлива у изобиљу и раскоши, а други се мучи и глађу изимом? Ови су људи једнаки, иа треба да је и земаљско благо једнако подељено, само ће онда људи бити срећни на земљи. 0 тога, говоре они, треба употребити мере, да на земљи не буде људп врло богатих, да неби у исти мах било никога оскудног, сви људи треба да су но стању једнаки. Да се ово постигне, намишљавају они насилно поодузимати имање с-вију богаташа и одузето разделити нодједнако међу све људе. Шта да се рекне за овако учење ? факта, на која нружају ирстом социјалисте као на неиравду у животу — на прекомерно богат-

ство с једне, а пуку сиротињу с друге стране, заисга су горка истина, која је човеку увек била непријатна II заиста би врло добро било, када на земљи неби било сиротиње! Еако ли би нам мило било, кад би сваки имао своју топлу кућицу и своје сигурно парче хлеба, те кад би са увереношћу могли рећи, да на овоме свету нико и нигде од наших ближњих не трии оскудицу. Но, на жалост, ово није могао никада нико од људи казати. Као што је од увек, да се једни рађају, а други умиру, да се једни радују- а други плачу, тако је од увек било и богаташа и сиромаха. У сва времена је било међу људима деце, болесника и стараца, т. ј. људи, који су били упућени на туђу помоћ. Као што је било пре, тако ће бити и у будуће, докле буде света и века. И већ из овога се види, да је жеља социјалиста да изједначе све људе но имању, — проста утопија, која се противи животном искуству. Соци.јалисте мисле, да би сви људи били потнуно срећни на земљи под .једним тим условом: ако би се материјално благо на равне делове мсђу њих поделило. Да тешке заблуде! Као да човеку у животу треба само храна и I одело? Осим материјалних средстава за свој оистанак, има човека да задовољи и своје душевне потребе, јер човек нема само тело, него и душу. Опаситељ је јасно рекао: „не живи човек само о хлебу (Мат. VI. 4). Материјалне удобности не задовољавају човека. И коме, у самој ствари, није познато, да често човек, који је материјално потпуно обезбеђен, трпи разне душевне муке? Човек може осећати у себи задовољство и радост и поред спољашњих незгода, сиромаштва, физичких страдања, као што с друге стране може да га мучи што год, и ако плива у богатству и раскоши. Кад би се и могла постићи међу људима једнакост у погледу материјалног стања, то ипак неби настунило блаженство на земљи; за то би се морала пре свега уништити у људима морална душевна страдања и иодједнако ноделити душевна блага. После овога, може ли се замислити, да ће међу људнма настати задовољство, ако сви људи буду имали у једнакој мери шта ће јести и пити? Не, то није доста за човека. Човек не живи, као друга створења, само у ономе, што је сада; унутрашње његово задо-