Srpski sion

Отр, 518

„ОРПСКИ СИОН. 5

Бр. §0.

ЛИСТАК. Е Е О Ш Н, (Његова Светоот) преузвишени господин патријарх српски Георгије изволео је вратити се из Будимпеште у своју резиденцију. (Из Темишварске Впархије). Дана 4. (16.) шаја о. г. одржане су у Темишвару пленарна седнице тамошњнх енархијсках власти. у којика су установљени дани за држање седница истих властн до конца ове године и ред, по којеж ће чланови у те седннце долазити. Аджинистратнвни и гаколскл одбор су се конституисали изабрав себи за подпредседника, и то први: члана свога Јована Ристића, умировљеног кр. судског већника у Темншвару, а други одсек: свога члана Косту Стефановића, председника спротннског стола у Темишвару. („Добротворна задруга Српкива Карловкиња" и фонд св. Саве.) Одбор добротворне задруге Срнкиња Карловкиња једногласно је усвојио предлог свога тајника, да по могућности од својих прихода редовио сваке године прилаже извесну своту као прилог у фонд св. Саве. Уједно да се позову и умоле све добротворае задруге Срнкиња да у својим одборима слично решење донесу, и да се позову све Српкиње да у згодним приликама саме прилажу ма по један новчић или да од других за фонд св. Саве скуиљају прилоге. Зна се да све добротворна задруге сваке године даривају сироту школску децу оделом, књигама и другим, и у ту племениту сврху изда свака задруга сваке године приличну своту. Нека добротворне задруге никада не укидају овако милосрдна дела, али колико је сиротом ђачету иотребна књига, одело и друга потпора толико и више је потребна свима гакола. Па неће се учинити сиротој деци неправда ако им на оделу ненгго и закине а школи им се да. — Тешко да ће се наћи која задруга, која ово неће прихватитп, а ако се ово оствари значи да ће фонд св. Саве сваке године ирпмати неколико хиљада форината као приход. Дај Боже да се Срнкиње покажу на овом родољубивом делу врсније и свесније од „многих званих" који се не одазваше. — Бвала добротворној задрузи Српкиња Карловкиња! Не било јој ово последње важно и родољубиво дело ! —ћ. (Пастирство руског свештеника). Ево како један руски сељак прнча о пастирству руског свештеника. „Походио нас Господ пожаром, те после њега не остаде нигата. Бегае то пре три године. Но хвала Цару и оцу нашем. Отац Н. је многе избавио од гладне смрти, многима је био хранитељ. Верујега ли,

господине, да смо сви ради хлеба п ради савета к њему игали. А п он сам није баш богат чрвек: купио кућицу, па се задужио. Поклонио је своје жито, бадава је крстио, сахрањивао и венчавао. Оннасје научио да упутимо молбу Господару. И ево. хвала. Богу, подигосмо се мало". (Ново откри^е хриш&анске археологије). Руски „Црковни Вјестник" доноси у своме 5 броју ову интересну белешку: „У 1857. години, као гато је познато, нађен ја на једном од зидова Палатинског двора у Риму, знаменити атаМћо — карикатура на једног тачно непознатог нам следбеника Христова, „из дома Кесарева". Тај §та1Шо, или та карикатура, која се сада чува у музеју Кирхера у Риму, представља нам распетога човека на крсту с магарећом главом и пред њим Алексамена који му се клања, као што то осведочава и приложенн томе натпис: ААахаајхгуо? ^еЈЈета'. теоу. Сада пак ових дана, ученик и пријемник незаборављеног Де-Росија, директор Ватиканског египатског музеја, језујит Оразијо Маручи на том истом Палатину открио је још друга два ^гаШг-а, којп по изгледу имају врло тесну везу с првим и који су може бити чак послужили као материјал за карикатуриста. Први, од ново откривених ^таЈШа, цео је само од чеети: виде се само две ноге, готово састављене једна с другом, и нод њима натнис који гласн: „Господ покров мој и Цар мој". По мишљењу Маручи-а, то су остатци изображења распетога Господа Други §та1Шо, много је важнији. То је потпуно изображење Голготе с крстом и војницима, иод свакпм пспод њпх исписано је његово име. Осуђени (Христос) још није распет. Фигуре су у величинп од 15 сантиметара. Ту је и Пилат и што је врло важно, взлики натиис у 15 врста, којпм се баш и дочиње цртеж — слпка; букве, — слова су стила номнејског, п натпис гласп о страдању и учењу Христову, у колпко се то може судити на основу до сада рашчлањених иет врста. Важност тога §та1Ш-а увеличава се још и тиме, гато је откривен на зиду једне од одаја дворца Таверијева п према томе врло лако може бити савремен крсној смрти Спасптељевој. У такоме случају сама се собом иамеће претпоставка, да је тај §та(Шо цртеж начињен самим очевидцем распе1ла, једним од војника, коме се затим, по' преводу легиона у Рим на дворску стражу, прохтело, да овековечи крсну смрт Господа, коју без сумње, не само да је видео, него га је и поразила. Непознати вегатак исниеао је пмена војнпка, којп су крст окруживали и тиме као да је хтео показати, да се он опомиње, где је који од његових другова стајао