Srpski sion

(Ј тр . 714.

„СРПСКИ СМОЕ^

Б р . 44

нове зграде. — Друштву „Шумадији", удружењу јужнословснских ђака у Прагу поклоњени су „Летоииси". — ГГримљени су неки уговори, којејефискал друштвени зготовио, по смислу одлука уиравног одбора радп продаје неких пардела. — За вирилног заступника „Матице Српске" у Молу одређен је Слободан Матић из Мола. — Одре1;ено је да се премери земља задужбине Симе Ђорђевића у Молу и да се зготови план о томе. За извршење те одлуке одређен је књпговођа Аркадије Марковић са инжиниром из Сенте. — Дозвољено је, по предлогу фискаловом, више бестеретних преписа неких дужничких парцела. — Дата су нужна упутства фискалу друштвеном и благајници у ногледу неких нехатних заступника и укућана. — Одобрено јевигае зајмова на сигурност, која је законом прописана. — Остали предмети били су економске или административне природе. (| Јован Цуци^ парох у Карлову.) Јављају нам, да је у Карлову рано у недељу 25. октобра ове год. о Господу преминуо нарох Јован Цуцић. Рођен је у Карлову 1832. године, где је 4 године ђаконом, а до смрти парохом био. Рукоположен је за ђакона 1856. а ка презвитера 1860., од тадањега Темишварског епископа а потоњег блаженоупокојенога патријарха Самујила Маширевпћа. У млађе доба био је врло марљив проповедник. Такеђе и добар говорник беше. Једном приликом кад је Његово Величанство наш премилостивицар и краљ Франц Јосиф I. путовао по Ванату 1872. године маја месеца, покојник Га је у врло лепом говору поздравио и изнео Му тегобе и стање велико-кикиндског диштрикта. Том приликом га је Краљ похвалио, да је дивно говорио и да врло добро немачки говори. Имао је особито у млађе доба, док није старошћу оронио, леп, милозвучан глас. Кога је једаред чуо служити, тај је са усхићењем отишао из цркве, утешен дому своме. Од подне на Митров дан кад је покојник сахрањен, силан је свет похитао не само из Карлова но из Беодре, В. Кикинде и Бочара, да отпрати свог свештеника поп Јоцу. Са покојником опростио се је у сходном говору у св. храму, парох из Беодре г. Миливој Томић. — Лака му земља и вечан спомен!

Јавна захвалност. Долепотписани смо приложили један барјак „Школској Омладини Нарћанској" које је из радионице и творнице позлатарске за црквене утвари г. Луј Тауша из Новог Сада зготовљен, те наше задовољство потпуно задобило тако, да смо принуждени г. Тауша

топло свима, који су вољнп такове дарове за израду дати, топло препоручити. Нарта 1. Јануара 1898. Браћа Никбла и Милан Боршић. Књижевна вест Изашао је и распродаје се календар ОРАО ЈУБИЛАРЦО ИЗДАЊЕ ЗА 1899, са 1 новом вињетом, 4 велике иремије и 105 ликова и слика у тексту. уз сарадњу српских књижевиика уредио ЧИКА СТЕВА В. ПОПОВИЋ. Календарски део израдио је проф. Андрија Матић. Забавно-поучни део доноси 15 одабраних поучних чланака међу којима су и- две приповетке. Текст је повећан са 3 табака — те износи 15 табака велике 4-тине. Овако богато илустрован није био никада ни један српски календар до сада. Цена му је стара 1 круна за Аустро-. Угсрску, 1 динар за Србију. Растуривачима календара „Орла" дајемо на веће наручбине 25% рабат. СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Аа бр. К. 819/507 ех 1898. 174 2 — 3 С Т Е Ч А Ј. Овим се расписује стечај на упражњену парохију VI. разреда у Нерадиеу. Прописно биљеговане и ваљано инструјиране молбенице своје имају компетенти овој конзисториј> до укључиво 30. новембра по нов о. г. надлежним путем поднети. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 15. (27.) октобра 1898, Г е о р г и ј е Патријарх.