Srpski sion

Стр. 802

„СРПСКИ СИОН."

бр. 50

у идеји. Овим речима Протагориним примамљен обрадовах ее ; што или све или велика већина остаје човеку. Али ево ми онет Талес иружа истину, изјављујући: вода је ночетак свега, из течности се све састоји и у течност се све повраћа и вода носи земљу. Зашто, дакле, да не поверујем Талесу најстаријем међу Јонцима? Ну суграђанин његов Анаксимандар вели: да је вечито кретање старији елеменат од течности и да се њиме једно ствара, друго уништава. Е на Анаксимандру ваља веровати. 5.) Него зар се не слави Архелај, који одређује: да је почетак свега тонлота и хладноћа. Али с овим се не слаже громовити Платон, који говори, да је праначело свега: Бог, и материја и образац. Сад сам ија већ осведочен. Како да не верујем филозофу , који и Зевсу кола начини? Али за леђима стоји његов ученик Аристотел негодујући на учитеља, што кола ирави (Зевсу). Он одређује друга начела: радити и трпити; и делање је неновређено — као етир, а натња има четир својства, сушу, влагу, топлоту и хладноћу, а узајамном нроменом ових све постаје и уништава се. Уморих се већ. новодећи се тамо амо за начелима. но у осталом држаћу се мишљења Аристотелова, и више ме неће поколебати никакова теорија. 6.) Ну шта да радим ? кад ми још старији од ових душу муче. Ферекид вели да су праначела: Зевс, Хтонија и Кронос. Зевс ваздух, Хтонија земља, а Кронос време. Ваздух је оно што ствара, земља носи, време је пак оно у чему све постаје. Међутим стари ненавиде један другом. ЈХеукип држећи све ово за ништа, вели, да је праначело бескрајно, неиокретљиво и врло мало. Слабо дижући се горе иостаје ватра и ваздух, а нуноћа спуштајући се доле ностаје вода и земља. Па докле ћу тако иосматрати не учећи ништа истинито? Осим ако ме Димокрит не ослободи лутања, откривајући, да је праначело: биће и небиће: и то, биће је пуно, а небиће празно; пуноћа пак у нразном, променом или армонијом све ствара. Свакако бих се сложио са честитим Димокритом и хтео бих се смејати с њим. да ме не нреокрену Ираклит, кроз плач скоро — говорећи: праначело је васионе: ватра, а ова онет има два стања, реткоћу и густоћу, једна ствара, друга трпп, једна спаја, друга раствара. Доста ми је, ш тако сам већ опијен од то-

ликих начела. Али ето ми отуд Епикур довикује, да никако не бежим од његова красног мнења о атомима и о празнини, јер њиховим разноврсним и разноврсним сиајањем све постаје и уништава се. 7.) Не велим ништа против тебе Епикуре, најчеститији човече, али Клеант, подигнувши главу из кладенца, исмева твоје мишљење, те тако и сам држим за истинита начела: Бога и материју, и да се земља иретвара у воду, вода у ваздух, ваздух се пак шири, ватра обухвата приземно, а душа иролази кроз цео космос, од ње ми један део нримамо и оживљавамо се њиме. Ма да је ових, даклс, толика множина, нагрну на мене друга множина из Ливије: Кареад и Клитомах и нристалице њихове, који сва начела других обарају, а сами изјављују, нарорито, да је све недокучиво и да је истини свагда најближе привиђење. Шта, дакле, да радим, мучен толико време, како да избијем из мисли својих толике назоре? Јер ако ниигга није схватљиво, то истина са људи нроиада, а прослављена ФилозоФија пре иомрачује, него шго унознаје оно што ностоји. 8.) Други оиет од старе гарде: Питагора и његови земљаци, угледни и ћутљиви, излажу ми друга начела као: мистерије, иа и оно узвишено и тајанствено. Сам рече: „Почетак је свега монада, а из њезиних облика и бројева постају стихије." Број сваке од ових, облик и меру овако од прилике ноказује: Ватра се састоји од 24 правокутна трокута, опкољена са четир једнаке стране. Свака од тих страна састоји се из шест трокута, отуда је она слична нирамиди. А ваздух се састоји из 48 трокутова, онкољен са 8 истостраних, и наличи октаедру, који је ограничен са 8 истостраних трокутова, од којих се сваки дели на 6 нравокутника, те тако имају 48. Вода је окружена са 120 (трокутова) и слична је икосаедру, који се састоји из 20 једнаких и истостраних трокутова... Етир се онет састоји из 12 пстостраних петокута и наличи додекаедру. Земља је састављена из 48 трокутова, а опкољена је са 6 квадрата и слична је коцки, која има 6 квадрата, од којих сваки има 4 трокута, тако да свега износи 24. 9.) Ето како Питагора мери свет. Аја опет, ноставпш Богом задахнут презрећу кућу и отаџбину, жену и децу и нећу се више старати за њих, уснећу се сам на ваздух, те узевши лакат од Питагоре почећу мерити ватру. Ну није до-