Srpski sion

Кн 10

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 149

спокојава, када нам млађи не досађују, када нас не раснјава множина послова и глуха тишина када око нас овлада, тада треба да се повучемо у се и пред савјести својом да потражимо рачуна о свему што смо мислили, говорили и радили. А да си посао олакшамо, треба да прођемо редом све заповиједи Божје и црквене и о сваку да омјеримо мисли своје, ријечи и дјела, јер закономх моз< маиГе Г(гк\Ј (Римљ. 3, 20). У часу том савјест наша ће устатп на суд. Она ће нам казати у чему смо згријешили. А када нас опа у гријеху затече, тада јој се не смијемо отимати. Тако ће нам бити лакши суд, јер добро знамо, да је кривац крпвљи, ако хоће суду да утече. Тијем ето начином доћи ћемо до сазнања гријеха својих. На тај нас начин упућује и Бог, када нам на уста пророка Својега, онога који је много гријешио и много се кајао, цара Давида, говори: Аже глаголасте к-л сердцл^х (шин^х, на ложар кишнр, оул<илнт{Г/л (Псал. 4, 6), т. ј. испитајте прије но што заспете све што сте у срцу помислили. Позивајући нас пак да испитамо мисли, не треба ни да нам рече да испитујемо и ријечи и дјела своја, јер када је споменуо оно што је најбезазленије и најбезопасније, тада претпоставлза, да се оно што је важније, теже и опасније, само по себи разумије. Сазнавши пак у чему смо све грјешни, ваља нам то све и признати. Признање је при кајању у истину најтежи посао. Јер док се у послу око сазнања гријеха имамо борити са вањским незгодама, које нам одбијају пажњу на страну, дотле у послу признања гријеха искрсава пред нас јача и страшнија незгода, која није ван нас, него у нама. Гордост наиме наша, самољубље и таштина подижу срце наше да се не смири, стежу га да не омекша и грчевито затварају уста да не проговоре. Вањскога оног противника лакше је побиједити, јер с њиме сгупа у борбу нио човјек, са свом својом снагом. Протпвника пак овога у себи, себс самога као против-

ника својега, тешко је савладати. У тој борби подијељен је човјек и снага му је раскидана. Исход те борбе стоји до тога, која ће страна у њему надвладати. Надвлада ли смиреност, кајања ће бити; одржи ли побједу гордост, нема признања, па ни кајања. У такву нас судбоносну борбу доводи захтијев признања гријеха. Зато је оно тежак посао, а та тешкоћа нам је уједно и свједочанство, да је посао тај врло спасоносан. Бескрајнпм са.иопрегорење.и треба се наоружатп, па да скрхамо гордост своју, самолзубл^е и таштину, данам се срце смири и омекша и уста да нам се отворе на признање гријеха. П ако смо се толико побиједили, онда смо већ дубоко ушли у кајање, јер смо ослабили гордост, која као иЈстКплеше и> Госмода јесте нлчлло гр'кхл (Прем. Исуса сина стр. 10, 14. 25), те смо у срцу својему спремили племенито землшште за нову биљку, која ће се у кајању расцвјетати, а зрио плод јој биће слатки опроштај. У томе и лежи велика вриједност признања, што нас кроз љуту борбу са гордошћу нашом доводи до побједе, а тијем нас чини заслужнима, тако, да опроштај добивамо и по овој заслузи својој. Јест, љубазни, Богу који све ниди (Јов. 21, 17. — I. Јов. 3, 20) и све зна тако да за Њега нема иишта скривено (Јевр. 4, 13), не треба нашега признања. А када Он нама грјешнима ипак вели: глаголи тк1 к(ззакон '1а тко/А пр(жд{, да шпцлк дншиса (Псаија 43, 26), онда нам мора бити јасно, да Он то иште .не ради Себе, него ради нас и то зато, што хоће да оправдање наше не буде једино спољашњим чином Његове свемоћи и милости, него и с наше стране заслужено. Опроштење је диван плод кајања. Али привежите ви најљепши и најсочнији плод за гране дрвета, он ће набрзо увенути, усахнути, изгубити красоту своју. Лијеп плод расте и дозријева само живо спојен са дрветом. Тако и опроштење мора иматп и налазити свој увјет у нама и ако га Бог даје. Тада