Srpski sion

Стг. 272

„СРПСЖИ

СИОН".

Б р . 17.

је ли крштено. Но из примедбе те дознајемо уједно и то. да се по другим црквама или баш да се и у цркви африканској пре тога времена „педобаптизам" није сматрао „опћим законом," да је дакле било времена, а и појединих цркава, кад се и у којима се држало и веровало, да децу не треба кргатавати, да је било Хришћана, који су „одрицали иотребу крштења мале деце." — Па кад је већ постојала сумња, да ли малу децу крштавати треба; па кад се ради отклоњења те сумње, и односно ради регаења питања: „да ли малу децу крштавати треба?" још 401. год. искупио известан број цркв. отаца и учитеља, који то иитање претресоше и на исто тако одговорише, да и малу децу крстити треба; и кад је регаење и одговор тај усвојио и нотврдио ирво иомесни сабор Картагенски од 419. год. са 217 св. отаца; и кад то питање расправише II на исто иитање одговорише људи и Хришћани, који еу са скоро 1500 година били ближе аностолима, него ми, те који су могли чути и слушати илн саме аиостоле, или аностолске непосредне или једносредне нрејемнике н ученике: онда и носле тога бавити се питањем тим, претресати га и решавати, а јога више сумњати у ваљаност регаења тога пи тања, или чак одрећн ваљаност и правилност регаењу тога иитања — било би и јесте крајње лакоумно и — неразумно. То би значило и значи ништа мање, него дати — што но реч — „лудом" детету, да иросуђује и оцењује закључке и одлуке свога седином украгаеног и искуством богатог — деде, па јога о стварима онога времена, када му је деда живно! (Наставиће се).

Са епархијеке екупштине у Темишвару. Дана 5 (17) априла о. год. одржана је у Темигавару енархијска скупштина под нредседншнтвом високоиреосвећенога господина епископа Никанора ПоиовиЛа. На тој скушнтини иредложио је скупгатинар Др. Љу б о м и р II а вл о в и ћ, да се скуиштина обрати иредставком сабору, да стави ван крепости познато решење Саборског Одбора у предмету сазива епархијских скупштина и трајања мандата чланова еиархијских власти. Нротив овог предлога говорио је кошшсто-

ријални бележник протосинђел г. Евгеније Летица и г. Др. Живко Богдан са разумевањем ствари и иравним дистинкцијама, какве таквим људима и доликују. И ако су у овом листу расправљена питања, о којима се и у овим говорима расправља, ми те говоре преносимо из „Браника", да се забележи, како је једна епархијска скуиштина, и после темељнога и убедљивога разлагања, какво је у овим говорима — примила предлог, какав је дра Павловића. Ево говора, но извегатају И. Б. у 43 бр. „Браника". Евгеније Летица: На петит предлога дра Павловића гога казати, да је неисправан, пошто не разликује круг рада органа наше автономнје. Сабор нпје форум, којп има решаватп у питањпма управнич; то се види сасвим јасно и разговетно из §. 18. и 19. §. саб. устројства, где се јаспо истиче сабор као законодавна власт наше автономпје, напротив §. 22, алинеја б.) установљује саборски одбор као пајвишу управну власт иашу. Ко је дакле иоле познат са природом легислативних и управних органа, тај ни гледе овога питања не може бпти у неизвесностн, а то је: да сабор решидбу саборског одбора уништити не може. Но шта може сабор? Он може пз овога случаја донети опћу норму, по којој би саборскп одбор у свом делокругу илао поступати гледе овог питања. Тако је то учинила п вршачка епархпјска скупштпна. Овде се порпче саборском одбору компетенцпја за донашање овакве одлуке. На ком основу? Има-ли где одређено, ко да сазива епархпјске скупштпне? Чл. XIV. говори само о дану нзбора заступника и року састаика, а сазив скупштнне ставља се ио гласу §. 1 спроведбене „наредбе" у дужност дијецезапу или његову замеиику, у ком §-у се каже п то јасно: да то имају дијецезани пзвршитп у року од 6 недеља дана. Уредба је имала у виду само једну скупштину, што се на целој уредби опажа. Треба само ирочитати чл. ХУШ. где стоји'': „ оспм тога ће ирва епархијска скушптнна, док јој делокруг сабором и статутом коначно не буде одређен, у ирвој или шновљеној седници...', иа ће се сасвнм јасно уверитп свако, да је та уредба бпла установа ас1 ћос, која је нмала у впду само нрву скупштпну. Ту прву је сазвао сам сабор, а за даље нема наређења, ко има те скупштине сазиватн. Но сад је настуипо поремећај, пошто сабор није извршио што је у изглед ставпо: ннје донео сталну уредбу, „статут" за уређење епархпја. (Гласови: Нпсу »у далп!) Па добро, сабор, рецнмо, иије мо-