Srpski sion

Г.рој 18

„СРПСКИ сион.

Стр. 281.

невидљиву руку Премудре и Свемоћне Промиели, која од мекушада ствара мученике, од слаботиња и страшљиваца духовне горостасе и челик јумаке, од блудника исноснике, од гопитеља и мучитеља Цркве васе.|,еиеке апостоле и највеће ревнителЈе. Благодарисмо Сведоброј и Свенраведпој Вољи Божјој, која је из гробова мучеиика гкивот и снагу Цркви подизала, пад гробовима н.иховим богомол.е оснивала и свет освсћивала, крвл.у мучепика Хришћалтству нобеду стицала, срамиа дела мучитеља у благослов и угеху вернима претварала. Обновисмо у памети светли нример пеноколебл.иве вере. гвоадепе воље, иатнриродног одушевл.ења и самонрегорења јед ног смртног човека. Одгрејасмо се иа усномени његовој и слагу за живот иоцрпосмо. А врх свега номолисмо се Оцу Нашем, који је на небу, да даде номоћи, да нам слава ова од користи и спасења буде.. . Победоношче и великомучениче Геор гије! И ви свето коло мученика, храбри војаци Госнодњи, изабрана чето, свето семе Христове науке! Оружје је ваше силно и Господ му победу даје. Из крви и костију ваших извире благодат н снага, свет слаби челичи, грешне освећује и људима само добра чини. А ваш нример чуда стварау душама угледника ваших. Колико се њих угледаше на-Великомученика Георгија, Димитрија и на друге свете мученике! Колико се њих оснажише у борби са грешним светом сиагом њиховом ! Колико њих иовероваше ради вере њихове! Колико њих крв своју за добро пролише ради крви њихове ! Колико њих победу однеше ради нобеде њихове! Христова нородица, духовно сродство, удружеио Јагњетом, мученици, страстотернци, нобедоносци, великомученици! Чудаи пород па своме свету! Прво је место па небу ваше! У скрлету крвљу понрсканом, са скиитром у руци и венцем царским на глави блистате ви код ирестола Свевишњега и свет небесни диви се вама, а Јагње Божје,

које беше заклано за грехе свега света, стоји у средини вашој. Како ли је лено у друштву том! Како ли је дивпо у колу вашем! Мирише душа ваша и небо напаја. Ви сте цвеће рајеко, Христом неговапо, ви сте украс неба, иопос Спаситеља, највећега мученика. Али нама на земљи као да није више јасна слика светих мучеиика. Избледила је илије нремазана другим сликама Не светли више уму пашем и срце ие загрева. С тога л.убезпи ! Иосмотримо заједнички ову светлу слику, поематрајмо је и умом и срцем, загледајмо дубоко у н.у и разумимо је. Какове снаге, какове величипе беху то Свети Боже! Када их се сетимо, осетимо пиштавило и слаботињу нашу. Како смо од њих удал.ени, како им се слабо нриближујемо! За веру, правду и истипу они су страдали. Повесница ирвих хришћанских векова златним словима је нанисана. У то доба стварао је и силно деловао Дух Свети са даровима и плодовима дарова својих. Црква беше у опасности. Све силе наклене дигоше се да збришу са лица земље Х\шстову невесту. Победа Хришћанства беше још о Ускрсу решена, у ово време иак беше докопчана. Гонење Цркве дало је небу саме нобе,ооносце и мученике, а слободна Црква доцније дала је и мекушце. Велика страдања беху то, којаданашњи век ни разумети не може. Они су оставили и нанустили све оно, што свет за најдрагоценије држи. Имање, ноложај, част и уживање одбацише и просјаци постадоше. Годите.ве неутешене, унлакане супруге и милу децу нрегореше и дадоше се као лопови и разбојници одвући у тамницу, где годинама чамише, бише исмејапи, иоругани, иагрђени. Па тек у каковим грозним и страховигим мукама умреше! Крв се залеђава у жилама, када се сетимо. Сам сатаиа, а пе човек могао је ове муке измислити. И сва та грозна страдања претрпише само за то, да не сагреше. Имали су да бирају измећу греха и мука страховитих. И они ово изабраше. Једном једином речју