Srpski sion

Б р . 40.

„СРПСКИСИОНЛ

Стр. 643.

литве, иојања и других свештенодејстава. Но најмогућнија нретпоставка биће она, по којој назив орар, долази од брасо — еидим, иримеЛујем; јер је ђаконска служба у старо доба изискивала велике обазривости а у исго време и велике брзпне. Ђакони су непрестано дужни били стражити и свугде и свагда спремни бити на услуге; дужност им је била да пазе и насгоје, да међу народом скупљеним у храму влада добар норедак и да надзиравају вратаре, да ови не би пустили у храм невернике; да пазе на чптање н појање и у иотребно време, да дају знаке за појање и молитву, а врх свега тога, да иомажу свештенослужитељима у олтару, позпвајући их ка овом или оном свешгенодејству. Оваква разноврсна служба захтевала је особене бадрости, обзирности и брзине. Дар и благодат за ову службу добијали су ђакши рукоположењем, а за видљиви знак тог б.тгодатног дара служио је орар, који 1)акони и данас унотребљавају при свештенослужењу, као благодатно оруђе и средсгво за достојно вршење своје важне службе. ГГрема томе, орар ио објашњењу св. Јована Златоустог нреставља крила анђеоска т. ј. брзину анђеоску. (V) с & II н а — је јеврејска реч и долазп од глагола ћозекги — сацувао смасао, помагао. Према теме реч осанна нзражава или молбу. вапај за помоћ; Помози! Сиаси! Сачувај! или увереност о помоћп: (Љасење! ПомоИ! — Судећи по уиотреби ове речи, можемо претпостављатн, да се она по некада, на великим народним скуновима употребљавала и као додатак и тада је служила за израз радосши на догледу блиске и несумњиве помоЛи. Овим ускликом поздравио је народ јеврејски Исуса Христа при свечаном Му уласку у Јерусалим. Том приликом је народ клицао: СОсанна ОмнЗ Дакидокб! (УЈсанна ко 1шшни\- г а ! У иовести о овом догађају свети евангелист Лука у место речи Лсанна. унотребљава реч — слава (роЕ, а): (глава ко кмшнн\-х! На основу тога држимо, да је народ ове обе речи унотребљавао или без икакве разлике или с веома малом разликом. Усклик Лсанна употребљава се у нашој црквн у својем оригиналу и не нреводи се. по свој нрилици с тога, што ни у грчком ни у словенском језику нема усклика, који би садржином својом цотнјно могао изразити смисао овог јеврејског усклика. У осталом речи и>са'нна, у употреби при нашем богослужењу може се

дати исто значење, које она имн на јеврејском језику т. ј. или молитвено сиаси!, или значење радосног усклика: Сиасење! Слава! гтт С3п8стх. —- Огпустом се назива последње обраћање свештениково к народу при сваком богослужењу, којим се (обраћањем) завршује богослужење и народ се отиушта из храма, Оншта мисао сваког отпуста је та, да ће Хрисшос исшиниши, ирави Бог наш, ради молишава иречисте СвоЈе Машере и свију свеших, смиловаши се и сиасши душе наше, по благосши и човекољубљу Своме. Отиусти бпвају различни, према разлици богослужења и дана. Полуноћнице, часови н повечерње завршују се малим отпустима, у којима се иризивају, да ходајствују за нас у молитвама, пречиста Мајка Божја и уошнте преподобна и бо1 оносни оци и сви свети, без навађања имена. Вечерње и јутрење се завршује великим отпустима, у којима се засебно спомињу светп апоетоли, свети дотичнога дана, родитељп Богоматере, ираведни Јоаким н Ана и на послетку уошите сви свети. Оснм тога у овим отпустима призива се нонедеоником застуисшво небесних бесшелесних сила; вторником — св. иророк и иретеча Јован; средом и иетком-— свети Ншсола чудошворац мирликијски. Отпусту на литургији додаје се молитвени призив св. Јовану Златоусту, или Василију Великом илп Григорију Двојеслову, према томе, чија, се литургија служила. У недељне дане отпуст се започнње речима: „Еоскркћш из'А /и{рткк1\-2, ХрТстосх" и г. д. А на госнодске празнике, речи — коскрескш изх аирткк1\х — зааењују иразнику сходни изрази; тако се н. пр. на Рођење Хрнстово говори: Иже ка кЈртешк родикинсА и ко гаса 'к \-х коз» легш нашсго радн спасенУд, ХрТстосх и т. д. Све ове измене и додацн подробно су изложени н назначени у служебницима. На послетку имамо приметити још и то, да отпусте нразничних литургија говори свештеник с крстом у рукама, и да после тога народ приступа крсту и целива га.

Како је дошло до изборнога предеедништва у нашим црквеним општинама? 0 томе казује, у својим ^Усиоменама из