Srpski sion

В*. 49

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 789.

А да неко „кога ми пикад видели нисмо, постојати може, па доиета п постоји и да смо ми у биће његово веровати дужни — чујмо, Богом љубљени, две о томе лепе сведоџбе: једну сведоџбу сина дивље пустиње, другу сведоџбу припозпатог неког светског мудраца. Једном неки учени путпик виде, где се неки Арапин, који није ни знао, па ни чуо за школу и нркву — у пешчаној пустињи нрм рађању сунца Богу молпо, те га упита: како је он позндо да има Бога? На што пустигиак кратко одговори: „исто онако, као што познзјем, кад видим стопе но песку, је ли туда ишао човек или животиња." („Глас Истине" 1888. стр. 171.) Као што чујемо, ми по трагу можемо знати, да је иеко некуд нрошао ; но пе само то, него можемо зпати и ко је тај неко: је ли то био човек или животиња. Но још је дивнија и јаспија сведоџба мудраца опога. Волтер, чувени учењак француски, вели, или боље, нита : „Кад сат доказује сајџију; кад палата показује уметника-неимара: како да иам онда свемир у исгнни не сведочи о највишем бику?" (Исто, стр. 156.) Ту исту мисао и истину исказао је и изнео још пре Волтера свештени писац, „учитељ народа" св. аностол Павле: „Сваки дом треба пеко да начини; а ко је све створио, опо је Бог." (Јевреј. 3., 4.ј. Не морамо, дакле, ми некога сајџију видети; могао је оп стотинама година пре нас живити, тако. да га никад ни видети не можемо: али је доста да видимо сат, па да знамо и нризнамо, да је он доиста био и живио и сат с опио. — Но не само да ми по сату о бићу еајџије закључивати и у то веровати мижемо, него и о неким својствима сајџијипим поуздано знати можемо: тако по склопу сата можемо судити и зиати и о својству ума сајџијина — веће и велико савршенство склопа сатова казује пам и засведочава велику мудрост сајџијину Нема сумње, да је сама мудрост небеска хтела да тај одјшчни мудрац земаљски изрече мисао ту, и свет, свемир са сатом упореди; јер је свет овај —- по склопу своме — доиста сат. И дивни и са-

вршени склоп сата светскога у истини доказује биће Божје; јер склоп сата тога износи нам и ноказује мудрост такову, какову није могуће наћи — не у мртве материје и небесне природе — него ни у највишега и најсавртенијега разумнога створа живог, створа земаљског. А сад Богом љубљени, да видимо, како се према вери о Богу односи знање и паука Чувени мудрац епглески, Бакон Веруламски, учи и тврди, да само олако и новршно занимање филозофијом , науком можда и може повести човека ка безбоштву; али да озбиљније и дубље нроучаваље само ка вери унућује и одводи. И доиста; баш учењаци ирвога реда, баш природњаци светскога гласа; баш они, којима су риродни закони и више и боље познати него другим људима, и који су те законе први опазили и испитали — баш се ти иред Богом смерно и дубоко клањају и са Царем-Псалмопевцем одушевљено кличу : „Како је много дела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твога." (104., 24.). Тако: 1.) Немац Кеплер чувени природњак — астроном, знаменито дело своје „0 хармонији светова" овим речима завршује: „Благодарим ти, Створитељу и Боже мој! што си ми дао ову радосг у твоме створењу, ово усхићење у делима твојих руку. Ја сам открио величанство твојих дела људима, у колико је мој коначни дух могао постићи твоју бесконачност, Ако сам рекао штогод, што је Тебе недостојно, опрости ми милостиво." 2 ) Енглез Њутн, човек, о коме се казује и сведочи, да „долази међу најчувеније великане на научном иољу из свију времена и народа" толико је био заузет мишљу о бићу Божјем и нрожет вером у Бога; толико је био иснуњен иоштовањем нрема Богу, законодавцу природних закона, да је свагда скидао нокривало с главе и тако изрицао име зак»нодавца тога: гологлав је спомињао — Бога. 3.) „Швеђанин Ј1ине", један од првих и највећих ириродњака, који је иснитао разноврсност, шаренило и леиоту ткива