Srpski sion

С тр . 792.

Б р . 49

су нам даклв тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слугиамо оца духова, да живимо ?" Под тјелеснима оцевима разумпјевају се овдје оцеви. од којих добисмо тијело наше, а у.једно с њиме и нутен, тјелесан живот. Под оцем духова разумијева се пак Бог. Од Бога баш имамо сви ми духован живот, или живот нашег духа , и не само ми, већ и сви дуси имају, по ријечима апостоловима, свој живот од њега, ушљед чега Бог јеет отац свију духова. Њему јединоме имају свн они да захвале за она савршепства своја и за славу своју, коју нмају. Оам пак Бог, будућп да је отац свију духова, јест дух бесконачно впше од свијех духова, — дух најсавргиенији. Како је кратка та речица па колико узвишенијех појмова садржи у себи! Узнастојаћемо да покажемо на темељу ријечи Божје, како ваља разумијеваги и замишљати духовно биће иашега Бога. Човјек се састоји из тијела и душе или духа. Један је од тих дијелова вицљив тијело, а други певидљив — дух. За што мора дух да је невидљив, то је разјаснио сам Исус Христос, када рече апостолима, пошто им се јавио послије свога васкресеља: „видише руке моје и ноге моје: Ја сам главом; оиииајше ме и видите, јер дух тијела и костију нема, као што видите, да ја имам и . Апостоли, како знамо, уплашпше се. кад им се Господ ненадано јавио кроз затворена врата. Они га држаху за духа. Међу тијем разјасни им Господ, да се дух не може видјети шјелеснг^м очима, јер он нема тијела и костију. Но Бог .је такође дух, еле, и њега такође не можемо видјети очима. Према томе јасно је, да је Бог биКе невидљиво безтјелесно. Своје невидљиво, духовно биће Бог, као дух, открива кроз свој божанственп живот. Но у чему се састоји тај живот? Ојетимо се евнуха царице етијопске. На иутовању своме читаше тај евнух библију. Аностол Филип приђе к њему и запита га: г а разумијеш ли шшо читаш? и А како се моћ духа, посредством које се ма што разумијева или поима, назива разумом, то из тога питања ироистјече, да нмају духовна би&а разум. Сјетимо се на даље најмудријега цара израиљскога Соломуна, У сам почетак царевања свога осјећаше он.

да треба много мудрости и разума ко ће ваљано да влада народом и он мољаше срдачно Бога, да му подари мудро и разумно срце Према томе Соломун вјероваше, е може једини Бог давати разум и мудрост. И та вјера ње.гова бијаше нрава. „ Он даје, вели пророк Данило о Богу, мудрост мудрима и разум разумнима ". И то не вриједи само за људе, него и за духове другога свиЈета, ан^еле. И ови пошљедњи добивају тасође од Бога своју мудрост и свој разум. Но кад Бог даје свима духовнима биЛима мудросг н разум, онда је јасно, да он сам мора да има и мудрости и разума бесконачно много. „ 1'азум његов (Божји) пе може се исиитати, а велп о Богу нророк Исаија, и тиме нас учи, да Бог има најсавршенији разум, и да открива жпвот свој у божанственом■ и неиостимсном мишљењу. У чему се још открива тај живот о томе говори се у трећем прошењу молитве Господње, које гласи: „да буде воља твоја на земљи као на небу На тај начин има Бог такође и вољу. Већ на землл! има личности, којијех вољу морају други да испуњавају; вољу цареву н. пр. морају испуњаваги ноданици, вољу очеву — дјеца његова и т. д. Но Бог је цар и Господар свију царева, отац свију духова; и по томе је воља његова за сва духовна бића воља пајвиша. Бог је за тијем дух најсавршенији, еле и воља његова јесг воља најсасргиенија. Као највишу и најсавршенију, испуњавају ту во.љу, но ријечииа Спаситељевијем, савршено св. анђели на небу, а и ми смо такође дужни да испуњавамо ту вољу на земљи. Имајући недокучив разум и најсавршенију вољу, високи је Бог, као отац свију духова, ирепун милостн и благовољења у иогледу њих. То он чини из своје љубави. По свједочанству аиостола Јована, све је биће БожЈе једна најчишћа љубав. „ Еог је љубав, вели он, и који сшоји у љуба/т, у Богу сшоји , и Бог у њему стоји". Р1 као год шго је неностижан разум Божји, тако је исто огромна и љубав његова? На тај начин огкрива Бог своје непостижно биће и показује свој духовни живот кроз свој неиосшижни разум, своју најсавршенију вољу, и кроз своју неограничену љубав. Овдје ћемо да испричамо једну приновијетчицу. Једаред запита незнабожачки цар Хијерон