Srpski sion

В рој 49.

„Хоће змије очи да понију. „А јакреии лице да нагрде; „Да отпадну ноге до кољена „И јуначке руке до рамена". Јест, тако иекад; тако дивни и дични претди наши. А. данас ? а ми ? Не ћу на то гштање одговарати ; јер одговарајући на иитање то, мало бих лепога и доброга рећи и навеети могао. те би ми се могла и која оштрија и неугоднија са усана омаћи, из уста излетити; а не бих рад никога корети, ником ништа пребацивати. Рећи ћу само једну. Будимо, јест, мила браћо, будимо достојни синци дичних нам и нобожних предака, те се и ми — као и они — смерно ноклонимо Богу три-једпоме : Оцу, Сину и Духу, светоме; иа и ако „не видесмо рана од клина, и не метнусмо прста свога у ране од клина, нити уложисмо руке своје у рану ребара" Христа Божјега Сина: или гледајући у јаркоме супцу јасан траг бића Божја, и имајући у дивноме склопу васиоие очити доказ премудрости Божје, у поклону томе сви скуна и сваки посебице са св. аиостолом Томом завапимо : „Господ мој и Бог мој." — Ашш. Југ Станикић свештеник. Катихетична предавања Ареенија Царевекога удешена према пространом хришћаиском катихизису православне цркве. Превео с руског Вељко Луни^ парох. (Наставак). VI Бог је дух најсавршенији. — Бог живи у свјетлости којој се не може пристуиити, којега нико од људи није видио, нити може видјети. I. Тим. 6. 16; — Бог је дух: и који му се моле, духом и истином треба да се моле. Јов. 4. 2 4; — Ако су нам дакле тјелесни оцсви нагии карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо ? Јевр. 12. 9; — Дух тијела и костију нема. Лук. 24. 36—39; — Бог даје мудрост мудрима и разум разумнима. Дан. 2. 21;

С тр . 791.

— Да буде воља твоја! Мат. 6. 10; — Бог је љубав, и који стоји у љубави, и у Богу стоји, и Бог у њему стоји. I. Јов. 4. 16; — Десница твоја, Господе, прослави се у сили; десница твоја, Господе, сатре неиријатеља. II. Мојс. 15. 6; — Отвараш руку своју, и ситиш свашта живо ио жељи Псал. 145. 16; — С неба гледа Госиод, види, све синове људске- Гле, око је Господње на онима који га се боје. Псал. 33. 13. 18; — Јесу ли у тебе очи тјелесне? Вндиги ли као што човјек види? Јсв. 10 4— Ови људи приближују се мени устима својијем, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене. Мат. 15. 8. И људи познају земаљске приједмете, јер их виде очима, но Бога не може нико видјети. и зато не зна нико биће његово. Ри.јеч Божја јасно свједочи, да нпко од људи не може видјети Бога „ Еог, вели апостол, живи у свјешлосши, којој се не може ирисшупити, којега нико од људи није видио, ниши може видјеши И тако Бог је изнад разумијевања нашега, и биће његово није кадар постићи не само разум човјечји, већ ни какав створени ум. Али та иста ријеч Божја проповиједа нам такво учење о Богу, на основу ког учења можемо ми да се саставимо неопходне по сиасење наше појмове о бићу и својствима Божјима. Најпотпуније и најсавригеније открио је биће Бож.је јединородни Син Божји, Господ наш Исус Христос, који је од вјечности у Бога Оца. И за то је врло важно, да знамо, шта откри Исус Христос о Богу. У разговору са женом Самарјанком он је овако опредијелио биће Божје: „ Еог је дух" . Сад настаје питање, како то ваља разумјети? На небу има много духова, а и на земљи такође постоје многа духовна бића. Небесни дуси — то су анђели, а духовна бића на земљи — то су људи. Сви ти дуси, прозвани анђелима, а исто тако и душе људске имају свој цочетак или происхођење од Бога, њих је Бог створио. Но Бога није нико створио, и за то је он Дух несшворени. У томе већ лежи једно од савршенстава, која су својствена једному Богу. Савршенство то лежи баш у томе што није створен, што нема иочетка. Ту високу истину, да је Бог Дух нестворени, исказује аностол Павао у овима ријечима: г ако

„СРПСКИ СИОН"