Srpski sion

С тр. 26.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 2.

избегну, пак потпаљују страсти, свете се, увеличавају сваку маленкост, као да је њпховом ћефу све дозвољено; а о свему томе пружају нам безбројне примере старе и нове повеснице. Нрећутаћемо, рекох. све то и томе подобно, али — под скиптар аукторитета, ни под оштрицу сабље не могу потпадати тајне и скривене радње; а нп оне, које и ако иогрешне и заслужне сваког прекора и казне, ипак нпсу довољно означене као такове, ни по степенима унутрашње кривње, нп по спољашњој неправичности. Такове су н. пр. тврдоћа родитеља према синовима, незахвалност деце према родитељима, нечовечно отпуштање слугу, раздор међу супружницима, лукаво издајство у саветима, сувише строго испуњавање својих права и не баш право испуњавање својих дужности, лицемерна охолност у виду благости, фанатична нетолерантност у виду ревности, право рећи: завист, злоба, лакомост, клевета, лаж, непоштење и још многе друге овим подобне страсти и поступци, које све закон није у егању ни описати ни казнити, а овамо доводе велику поквареност, пре него што под шибом јавног поправка оправдано падну. Јер да се изнесе прав и сталан суд о оваковим чипима, који су често тамнп, а и стотинама разним изузетцима подложни, ваљало би се удубити у најдубље скровиште душе човечје, — а то и таково истраживање постављено врховном судији, испитиваоцу мисли и срдаца наших, ускраћује се свима људским властима. Друштвеним законима, дакле, подлеже иреступи а не греси; она дела, која се противе јавном поретку и правди, а не и она, која вређају дужности човека према Богу, дужности човека према човеку, ио благој хуманости и племенитом доброчинству. Истина је, да је сваки преступ уједно и грех — али није сваки грех пред судом преступ. Отуда се, ето, види јасно, да судови немају довољно снаге, да приведу грађане правом моралном животу; а особито немају снаге, да приведу грађане њиховој дужности: ирема Богу, нрема нама самима, ближњима, а све је то, као што сви признају, за добро друштва веома потребно. Сувише је крње поштење онога човека, који се не боји ничега, до ли сведока и судије; сувшпе је крња непорочност онога, који све своје, обавезе опредељује краткпм правилима људског закона! А обазрите се ме1)у-

тим на такав морал, п испитајте прописе њихова законика, на ћете наићи на неко поштење, које је доста широким поштењима описано, и зачињено многим иопустљивостима. Такови људи, ако су могуће верни пријатељи — то је из сујете, интереса, или наклоности; служе ли домовини — то је из користи или из жеље, да до части дођу; одржавају лп обећања и мрзе ли на неправду, и то бива због респекта од људи и из неке потајне охолости. На тај начин стварају си образац неке врлине не баш непогодне њиховим похотам; а помоћу ње се припитомљавају, а не укроћују страсти. Са свим су друге дужности оног морала, пз којих се састоји право поштење; а таквог је морала чуварица, једино религија. Религија ако икада, а оно је у данашњем времену просвете, у ком се налазимо, нужна. Немојте мислити, да нретерујем наше зло. То нећу, него вам велим, да је нужно, да се лечи и ево хоћу да му лека пружим. У толиком луксузу, у толикој углађености друштвене елеганције, у толикој конфузији друштвеног поретка, у толикој смеси погрешака и врлииа, у толикој узрујаности расуђивања о свему и свачему, врло се лако престуиају границе добра и зла. А за ту тамну и разуздану поквареност ваља поставити унутрашњег судију, неизбежан аукторитет, који нека бдије над скривеним и дволичним лукавством самољубља и нека брани и осигурава свето ираво приватног и јавног морала. Но кад би се сва деловања људска и морала подврћи строгој дисциплини закона, колико има, на жалост, ипак такових преступа, који побегну бодром оку и сакрију се оштроумном претраживању власти? Окрутан разбојник, чију сенку прибијену за шуму крије дубина какве забитне пећине; лукав лопов, којп се у метежу каквом отисне и умакне; дрзак прељубљеник, који завара слуге и слушкиње, па се спасе, опаки клеветник, којп иза грма баца отровне стреле, надаље: ноћ, тишина, пустиња, море, бура, злато, драго камење, протектори, иријатељи, случај, па разни путеви, па изговор, па бегство и — спасење! А шта ће бити питам вас, кад број и стање криваца прибави преступу неказњивост? Јер где сви греше, као што рече онај смели политичар, нема места никаквој казни. Но узмимо баш, нека злочинац не нађе сред-