Srpski sion

стр. 140.

„ сјрпскж сжон. 8

В р . 5,

раз Клеопова (гј тоб КХмтса)? Граматички може оп значити и жену као и кћер Клеопову. Да иак овде тај израз означује жену Клеопову, уверавају нас искази самих апостола. У апостолским списима (Мат. 10, 3; Марко 3, 18; Лука 6, 15; Дела Ап. 1, 13.) спомиње се апосгол Јаков са ознаком АлФејев (6 тои 'АХсртоо или пак само 'АХсртоо) и баш тај Јаков назива се (Гал. 1, 19.) уједно и братом Господњим." Имамо дакле једног Јакова, који беше „брат Господњи" и сон Марије ггјд тоо КХмтеа, и Јакова, који беше апостол и син АлФејев а и „брат Господњи". Пошто је дакле више но вероватни, да су оба Јакова идентичаа, остаје нам тада само још да примимо, да је КАоотад и АХсраТод само различито изговарање једног и истог имена. То се гледиште даде још боље доказати. Име, које њима одговара у арамејском језику, јесте ћа1рај. Па само пошто се та реч тврђе или мекше изговара, преведена је она и па грчки двојако са Кло>ла; или 'АлсраТод, као што су БХХ тумача превела јеврејску реч сћаде са АууаТод и реззасћ са сраасх. Већ и да пије таково тумачење скроз и скроз неправилно, као што ћемо још доцније видети, доста би било, да у њега не верујемо већ и због тога, што се ни сами браниоди његови међу собом у свему не слажу. Једни ослањајући се на казивање Исидора Хиспалског н бл. Августипа веле, да су то била Христова браћа од тетке, јер говоре, да је Марија Клеопова била сестра нресвете Богородице, и тако су онда ЕБена деца Хрнсту браћа од тетке. Тако И ЧпДГзсћтапп* просто узима, да Марија Клеопова и пресвета Богородица беху сестре, те се и не упушта, да боље докаже своју тврдњу или да обори могуће приговоре. Тако узима и Шзртд, који вели: „Браћа Христова" су рођаци (ауефсоц ра!гие1ез) Христови, наиме деца Клеопе или АлФеја и неке извесне Марије, коју св. Јовап (19. 25.) назива сестром (аозлср^) матере Госнодње."** Или како вели Катр[: „Да је Марија, Мати Господа, са својом сестром носила исто име, не може свачи* в. Егк1агип§ (Зез БмеСзЗ ап гИе СЈа)а1;ег е р. 35. ** з. ЕгкШгипјЈ Дев еу . паећ Ма4Ш. стр, 311.

јем укусу одговорити, али не може бити ни основа за какво год промишљање, јер се уједно с ознаком тј тоО КАшта разјашњује, шта је потребио за њихово разликовање."* Бећ ту морамо споменути, како је врло тешко веровати, да су две сестре посиле једно исто име. Западии тумачи знајући, да је то нешто врло ретко, унраво невероватно, хоће бар колико толико да оправдају ту своју претпоставку, која им је врло потребна. И они су уверени, да то мишљење остаје тешкоћом, која не годи сваком укусу, те признају и сами, да нема више такових или бар сличних примера. Па опет се упињу, да нокажу, да то баш није никакво чудо. А ево како: У последње време спао је код Јудеја обим особних имена на врло уске границе. У до доба се враћало простим најстаријим именима а давало се предности и страним именима пред оним силним компликованим именима у сгарозаветним књигама. Тако се догодило, да је избор иравих јеврејских имена за женски род био врло незнатан. Даље ваљда су волели слична имена међу браћом и сестрама, ксо што то радо имају Араии од увек па и данас (н. ир. Хусеин и Хасан, синови Алијини) Затим не смеју се ни та два имена идентиФиковати сасвим буквално. Треба имати на уму, да је Мати Христова Жариам а мати Јаковљева Мариа , дакле то није свеједно. ЈГука назива Матер Христову свугде Мариам а остале Мариа. Можда је та мала и незнатна варијанта казивала јеврејском уху много јасније ту разлику тиме, што је истој речи давала сасвим друго значење.** Преко тих доказа можемо марно прећи, јер их канда ни њихови заштитница не узимају озбиљно. Често се и они ограђују или некако затежу а више се пута и колебају. Сваки се нечим изговара н. пр. „ствар ипак ништа не мења, да ли је . . ." или „ја не полажем на то много, ади је вероватно. . . и т. д. Колико је тако мишљење стабилно и чврсто базирапо на свом основу, може свако замислити ! (Наставиће се.) * в. Бег ВНеС Ји<3а етр. 7. "* Упор. Ог. 8еће^§: Еуаи^. пасћ МаЦћ. етр. 147.