Srpski sion

С тр . 196.

.СРИСКИ СИОН."

Б р . 12

људскум. Достп често кумују деца од 9—12 година. Обилажења у округ (око стола) мема, а тако ието окретања заиаду. То су калгуђери паписали вели г. прота, стога је несмисао. Не треба, вели, крста при крште/њу, за то што је свештеничка рука место крста и . Ово су, доиста, врло чудна питања. Велимо чудна, не за то, да их прикажемо као увијена и замршена, можда, нсго, што се морамо дачудимо е су овака и у овој Форми могла да ноникну. Ви сте то, аацело, и сами опазили. Но држећи. да је врсме, да се разувере они, који мисле, да је пракса љихова јача и од већег респекта него древношћу наше нравославне дркве утврђено и освештано правило, предадосте питања јавности. Ако је тако, добро сте и мислили и учинили. Погрешке вашега иринципала пити сте могли а пити смели сами да иеправл,ате. Имсна његова писте спомснули и то је сасвим коректно. Па и нама је име сиоредпа ствар, јер ми полазимо увек да бранимо само догму, пра вилиост и православље у обреду црквеном. Ко греши лако ће и сам, читајућ ово, снознати свој грех. „Коспјшлшикх" при крштењу није институција од јуче или од иовијега времена. Сведочанство о томе налазимо већ у половини II. века. 1 И кад је та уредба тако древна, онда мора да је одређена и цел ради које су уведени кумови при крштењу. Кумови са гледишта црквенога, имали су не само јуридичко значсње (као сведоци) него и религиозно наравствено (као крстни оци), јер међу кумом и кумчетом јавља се духовно сродство, паралелно ономе по крви. Одатле, ето, постадоше извесни јуридички п наравствсни одношаји између кумова и кумчади. 2 Св. Дионисије Ареоиагит описује дужности кума при кр • штењу овако: „Децу треба иустити да се крсте онда, када телесни родитељи (донесенога младенца) иовере сина свога једиоме између верних, да би он брижљиво научио дете божаиственим иредметима, е би оно било, под његовањем његовим, као иод кровом духовнога оца и јамца зс.1 св. саасење. Таким начином, када кум обеИаје научити младенца светом животу, настојатељ налаже му да ироизноси одрицања. У одношају иак ирема одраслима, кумови оиомињу, да оставе 1 А. Алмазовг. И^торЈа чиноп, крегц. и муроаом. стр. 612.; в. Смирнов-Б. Богослуж. Христ. со времен. Апост. до IV. в. стр. 272. 2 11)1(1. стр. 272

иријашње неверство, иоучавају их, да знпду што је истинито и добро, и да се брину о духовном животу ". 3 У делу једног руског автора, које је наградио св. Синод рз^ске цркве, читамо: „Кумови еу постављени за то, да: 1) при крштењу деце произносе за њих исповедање вере и дају потребна обећања (1 Петр. 3. 21.) и одговоре, а после примају на ссбе обвсзу научити пх истинама хришћанске вере и наравствености и родитељски бринути се око уређења њиховог доброг живота; 2) да, ири крштењу одраслих, буду сведоци и јамци да желе крштени бити, а тако радп вере и обећања њихова, уједно, да дају обећања и одговоре за оне. који то не могу сами за себе учинити, ради болести или ради других каквих важнпх разлога (Карт. 54.); напослетку огш су обвезани до и носле крштења помагати утврђењу кумчади своје у добром веровању и побожности. (Корм. кн. ч. 1, гл. 50.; Ук. св. Син. 23. Мал 1836. г.)". 4 То је, дакле, утврђено учење наше цркве о позиву и дужности кумови при крштењу, а да је тако уверава нас и . Православно црквено ираво и , 5 речима: „Црква увела је кумове ири крштењу ради тога, да јамче за иравославно веровање своје кумчади и за духовно и друштвено васиитање њихово а . Ето, оче Н, то и такво учење дужан је усво ■ јити сваки всрни члан православне цркве наше. Оио се не може норећи. Но у том баш лсжи шшцијатива. лежи први ал' ш најпоузданији корак до споразума у нашем питању. Са ове тачке лако је логички установити: могу ли иноверни, иа онда и малољетни, бити кумови ири крштењу детета иравославних родитеља? Не могу. „ Православно исиоведање вере католичанске и аиостолске цркве источне " учи у одговору на 103. иитање: „Прво треба да се дете, преко свога кума (који треба да је иравославни), 6 одвргне, то јсст одрече ђавола, и свих његових дела, и служења му, и све гордости њсгове". Но одрсдбп „Еормчије и , крштепи, излазећ из спаеителне бање, има бити иодигнут од једноверног човека". 7 ,,ЛУ/ше отроки, ио тбн Ијжчин^к, гаки> нек "кжк1 ец1е кх к^кр^к, кх д'кл8 вос3 1)101118. Агеора^. Есс1. Шегагсћ. еар. VII. »ес!. XI. ра<Ј. 361, 362. 4 П. Нечаев-в. 11рак. рук. длл скН1цениослуж... § 65. етр. 174, 175. 5 Др. Н. Милаш, IV. дио гл. I. §. 144. стр. 523. 8 „6 бтсоТоЈ -лретш, v« гГуа! ор-З-оЗ 0^05"; „гјш огљо^охиз евае <1е1зе1". ' Гл. .50; ч. 2.