Srpski sion

С тр . 254.

Б р . 16.

верске дужности, одговоран је због непобожности. §. 68. Свештеник је дужан сваку црквену функцију, за коју није законом одређена никаква засебна наплата, безусловно, а оне функције, које су под пристојбом, само на захтевање парохијана свршавати. §. 69. Помене, парастосе и литургије за мртве, ради којих су учињена завештања цркви, имају се у тачној евиденцији водити и у одређено време неизоставно свршавати. §. 70. Свештенику је света дужност пазити, да се у цркву не увуче и не унесе нигата, што би било недостојно светиње храма. г.) ЗА УЧЕЊЕ. §. 71. На опште јавно проповедање речи Божје у својој парохији, има свештенство особиту пажњу обратити и настојати најозбиљније, да се ум његових парохијана што више обогати познавањем хришћанских истина, срце њихово опле мени, а воља у тежњи за добрим укрепи. §. 72. Занемаривања проповедања потпада под исту казну, као и пренебрегавање сваке друге дужности. §. 73. И ван храма је дужан свештеник као духовни отац своје парохијане у свакој даној прилици поучити, саветовати, тешити, од рђавих обичаја одвраћати и од заблуда чувати. §. 74. Особитом ревношћу дужан је свештеник и своју катихетску службу вршити, па и ваншколеку младеж обучавати у науци вере и пјенију крквеном. §. 75. Проповедање и поучавање има бити јасно и приступачно, једноставно, убедљиво и одмерено. §. 76. Строго је забрањено свештенику при проповедању и поучавању заступати какво вери и цркви православној противно учење или дотицати се политичних и таких предмета, који могу негодовање изазвати или употребљавати непристојне, неподобпе и смешне изразе и представе, или ма кога лично нападати и вре^ати. Г. Одговорност свештеника. §. 77. <3а сваки учшвени преступ све-

штеник је одговоран својем епископу односно конзисторији као првостепеном духовном суду. §. 78. Преступи могу бити мањи, тежи и најтежи. §. 79. Мањи су преступи они, који су учињени из несмотрености, непажње и заборавности. §. 80. Тежи су преступи они, од којих потиче р!ђав пример у живљењу и владању, понижавање свештеничког достојанства, занемаривање дужности, изгреди против реда и дисциплине и јавна саблазан. Ну и мањи преступи постају тежима, ако се понављају. §. 81. Најтежи су преступи они, који се чине против вере, цркве и црквеног учења, против законитог поретка у друштву, држави и цркви, за тим преступи очите самовоље, необузданости и упорности, као и сви злочини. Ну и тежи преступи постају најтежима, ако се понављају. §.82. Сваки преступ повлачи за собом дисциплинарну казну, која се према тежини преступа одмерава. §. 83. Дисциплинарне казне могу бити блаже, које се одре^ују за мање преступе, строжије, које се одре^ују за теже иреступе, и најстрожије, које се одређују за најтеже преступе. §. 84. Блаже су казне: 1.) опомена; 2.) укор писмени преко протопрезвитера, 3.) укор усмени пред конзисторијом. §. 85. Строжије су казне: 1.) привремена забрана свештенодјејства једнога или свију; 2.) одлучење од места службе од две недеље до месец дана уз епитимију, коју му наложи епископ дијецезан односно место овох^а новчана казна у корист срп. нар. цркв. митрополијског свештеничкоудовичкога мировинског фонда у износу до 50 фор а. вр.; 3.) губитак црквенога одличија. §. 86 Најстрожије су казне: 1.) губитак места службе; 2.) губитак црквенога достојанства; 3.) коначна забрана свештенодјества; 4.) лишење чина; 5.) анатема.