Srpski sion

С тр . 302.

„оршжи сжонл

Б р. г&.

него и на народним саборима, па и на самом превишњем Месту. Ј 7 првом се реду радидо о отварању и уређету богословског училишта, а с тим напоредо је расправљано. и питање о богословском семеништу. Ово се, изме^у осталога, нарочито види и из интимата постојалога кр уг. намесничкога савета од 2. августа 1785. бр. 20.644. упућенога блаженопокојном митрополиту Мојсију Путнику, у којем се митрополит извештава, да је Нзегово Величанство, блажене и славне успомене цар и крал> Јосиф II. благоизволио најмилостивије решити, да се „рго сопуешепИ есЈасаИопе јишопз с1ег1 §гаес1 поп ипШ п1из, а<1 орИпепбат рориН ШиттаИопет" подигне семениште и то о државном трошку. Влаженопокојни митрополит карловачки Стефан Стратимировић устројио је по превишње одобреном плану (1792.) православно српско богословско училиште у Карловцима и исто године 1794. и отворио; ну семениште, о којем се мисао непрестано неговаше, не може се подићи ни до данашњега дана, ма да су и прејемници митрополита Стратимировића желели, да се иста мисао оствари. о чему нарочито сведочи рад блаженопок. архијепископа и митрополита Стефана Станковића; а још више блаженопок. архијепископа и митрополита, а по том патријарха српскога Јосифа барона Рајачића, који је изјавио, да је богословско семениште неопходно потребно и да је без семеништа образовање православног српскога клира управо немогуће. Колико је пак мисао о семенигату ухватила била корена и у самом благочестивом народу српском, доста је споменути — између осталога — само одлуке народнога сабора, држанога у Темишвару 1790.; а још више, да је велики и славни народни добротвор Сава Текелија својим основним писмом од 1. августа 1842. одредио, да се друга трећина камата његове закладе, која стоји под управом архијепископа и митрополита карловачкога и саборскога одбора, као управитељства срп. нар. цркв. фондова

и заклада, кад иста достигне висину од једног милијона и стотисућа форината, употреби на изображавање и издржавање клира православне српске цркве и то у првом реду на подизање „зданија за се минар" и издржавање клирика и учитеља. Главна препона остварењу ове мисли састојала се у том што није било, односно што се није нашло извора, да се подигне потребна и у свему згодна зграда и да се уз издржавање удеси семениште, да одговара својем задатку. Тако је нашао нерешено ово питање и потписани смирени патријарх. Ну као што су блаженопокојни претходници Ми у звању били уверени, да је богословско семениште за образовање свештеника ове митрополије неопходно потребно и да је таково образовање без семеништа управо немогуће; тако је и потписани смирени патријарх такође тога непромењивога уверења, да се на овај начин, како се до сада образовао подмладак за свештенички позив, не може никада постићи, да исти у својем звању потпуно буде оно, што треба да је у интересу саме цркве, поверене му пастве духовне и саме државе. Руково^ен тим уверењем, које сваким даном добива необориве потврде, потписани смирени патријарх сматрао је већ по ступању на архиепископски, митрополитски и патријаршки престо за један од својих најглавнији задатака, да овапути ту мисао, која за внше од стотину година остаде ршт безМепит свих његових претходника; а ту је мисао и предлог и свети архијерејски синод у својој седници од 23. и 24. октобра 1890. у целини прихватио. Разним узроцима до сада спречени не могосмо извршити овога драгог задатка. Данас пак освећујући и полажући темељ ееминарској згради, за коју је нацрте зготовио г. архитекта Владимир Николић, приступамо, Вожјом помоћу, к остварењу своје давнашње жеље и намере, наиме, да подигнемо и удесимо, овде у Карловцима, у седишту митрополита — патријарха, о својем трошку, семениште за питомце православног срп-