Srpski sion

стр. Зђ2.

„СРПОКИ сион. е

Члан 15. Вјерујемо, да у дркви ила Јеванђелскпх тајансгава, на броју седам. Ми иемамо ни маље ни вшпе од овога броја Тајанстава у Цркви. Број Тајанстава вшне седам измислише неразумни јеретици. Да је број Тајанстава седам. потврђује Свето Писмо, унраво као и остале догмате Православне Вјере. На првом нам је мјесту предао Господ Свето Крштење у овим ријечима: шедше наВчите кса азукм , крестасшцје и)(х ко и/иа Отца и (тћша и О катаго Д8 \а (Мт XVIII. 19.); иже илитх и креститА, сплсжх кВдетх, а иж« не њиетх к'крк1 , осбжденх вбдетх (Марко ХУ1. 16.). Тајааство Светога Мира, или Светога Миропомазања, исто се тако оснива на ријечима Сиаситељевим: км же скднте ко град'к 1ер8= сллижст^к, дондеже овлечетесА сн/1010 скише (Лука XXIV. 49.); у какву су се силу Апостоли и обукли послије силаска Светога Духа на њих. Сила се ова даје кроз тајанство Миропомазања, о ком расуђује и Апостол Павле (2 Кор. I 21. 22.), а јасније Дијонизије Ареопагита. Свећеаство се оснива на овим ријечима: т ткорите вх Л1ое коспо-шшаше (I- Кор. XI. 24,); исто тако: еже афе скАжеши на зешн, к8детх сказлно на некеск^х: и еже афе разр-кшиши не зс/нии, в^детх разр^шено на некеск\-х (Мат. XVI. 19.). Бескрвна Жртва на овим : пршлште гадите, сје естк т»кло Д1ое: н'ште ота нед кси, сја естк крок Ж оа , Нокаго Зак^кта (Мат. XXVI. 26—28. Сравни 1 Кор. XI. 24. 25.); афе не сн-ксте плоти Оћшд Чеаок'кческаго, ни шете кроке вго, жи= кота не шиате кх сек'к (Јов. VI. 53.) Тајанство Брака има основ у ријечима Самога Бога, које је Он о њему ре^ао у Старом Завјету (Бит. II 24.); које је ријечи потврдио и Исус Христос, говорећи: нже Еогх сочета, челок^ккх да не разлБчаетх (Мат. XIX 6 ). Апостол Павле назива брак великом тајном (Ефес. V. 32.). Покајање, с којим се спаја тајанствеиа исновијед, утврђује се на овим ријечима Писма: ил!же отпВстите гр'к)(и, отп8статса имг: и ил1же дсржите, держатсд (Јов. XX. 23.); исто тако: афе ие покаетесл, кси такожде погикнете (Лука ХН1. 3.). 0 тајанству Светога Јелеја, или о молитвеном Јелеју, помиње Јеванђелист Марко, јасније свједочи брат Божји (Јаков V. 14. 15.) Тајанства се састоје из природног и нат-

прпродног, и нијесу само знаци обећања Божијих. Ми их признајемо као оруђа, која неопходно дјелују са благодаћу на оне, који к њима нриступају. Али одбацујемо, као ту!;е хришћанском учењу, оно мишљење, да савршенство тајанства има мјесто само у вријеме стварне употребе (на пр, једења и т. сл.) земаљске ствари, (то јест освећење у тајанству; као да ван употребе, освећена у тајанству ствар и послије освећења, осIаје простом стварју). Ово је противно тајанству Причести, које се, будући ус.тановљено Пресуштаственим Словом и освећено призивањем Светога Духа, свршава присуством означенога, то јест тијела и крви Христове Ово се је тајанство извршило, по пријекој нотреби, прије него што га је причесник нримио. Јер ако се оно не би свршило прије причешћивања., то онај, који се недостојно причешћује, не би јео и пио у суд себи (1 Кор. XI. 39.) зато, што би се он причестио простим хљебом и вином. А сад онај, који се недостојно иричешћује, једе и није суд себи. Дакле, тајанство Евхаристије не бива у вријеме самог причешћивања, већ прије тога. Ми на тај начин сматрамо врло лажним и нечистим оно учење, да се тобоже због несавршенства вјере нарушава цијелост и савршенство тајанстава. Јер су јеретици, које прима Црква, када се они одреку своје јереси и сједине с Васелзенском Црквом, примили савршено Крштење, нремда су имали вјеру несавршену. И када они наношљетку задобпју вјеру савршену, то их не нрекрштавају. (Наетавиће се.)

Одношај религије према моралу, науци и уметноети. (Наставак) 1.) Одношај религије прзма моралу. Кад хоћемо да одредимо одношај религије према моралу, морамо се чувати, да не паднемо у три ногрешке, а.) не смемо умањивати значење морала пред религијом, б.) не смемо кидати везу између њих, која их фактички веже и в.) не смемо их замењивати једно с другим. Морал и религија се не могу сравњиватп као нешго ниже са вишим. Религија се не односи према моралности као нешто ниже према вишем, нити обратно. Филозофи моралисте