Srpski sion

„СРПСКИ СИОН"

вољним успуњавањем божанствених заповести. Религија уздиже човека до гледања славе Божје; у правој моралности одсјајује светлост те славе у његову богоугодном животу и раду, којим он и друге људе побуђу.је, да добрим делима прославе Оца небескога. Теорије о т. зв. „автономној моралности", т. ј. о моралности без религије, немају никаква основа. Тобожња иотреба, да се морал одели од религије, често се мотивира тим, шго религија имаде више, а у моралним питањима су сложни сви људи; зато се предлаже, да се религија остави на страну, те да се бринемо само за моралпо васпитање и развијће човечанства. Ио неоснованост овакве науке је очигледна. Морал има значаја за живот људски — дакле питање о природи и сврси човечјој је основно питање свих моралних теорија, а Тп ј е уједно једно од најважнијих религијозних питања. Дела у људи религијозних и ирелигијозних могу бити слична. Али прави значај наша дела добијају тек од унутарњег расположења нашег, а то расположење је у јако тесној вези и зависно од религијозног погледа на живот. Хришћанска моралност се одликује пред језичничком у главном по својим религијозним принципима. Рацијоналистичка заблуда, да се може одбацити божанство Христово и цело уоиће догматско учење хришћанско, а да се у исто време може задржати хришћански морал, јасно је показала своје ништавило. А најновије неверје већ више не пита, да ли да нам буде принцип хришћанска вера пли хришћански морал, већ оставља избор или између хришћанског морала или идеја, које проистичу из модерног погледа на свет (Штраус, „Стара и нова вера"). То је најјаснији доказ, да кад се одели морал од религије, неизбежно мора и самог морала нестати. Са моралом је у врло тесној вези право, те ћемо се дотаћи и одношаја религије према праву. Као што моралност, тако и право има свој основ у религији. Сви најважнији правни одношаји, на којима се оснива човечанско породично, социјално и државно благостање, развили се из религијозних нојмова. Из једине природне тежње људске за друштвеном заједницом, из самих потреба наших, или из тежње за самодржањем никада се не би развила овако уређена човечанска заједница, као што је видимо. Природни инстикти не играју код човека

највећу улогу. Многе животиње, па и најниже имају такође инстинкат за заједничким живљењем, као н. пр. мрави, пчеле и т. д. Но та тежња код њих свађа се једино на механичку поделу рада и на заштиту заједничких интереса у време опасности. А човечанска заједница се разликује од тих животињских комуна несравњено вишим идеалима и тежњама. Она тежи да оствари највише идеале добра, права и љубави. Идеја права може правилна бити само на религијозном основу. То су признавали и језичнички филозофи. „Ако не би било побожности, то ја че знам, вели Цицерон, како би могло постојати и најмање међусобно поверење у људи, како би могло постојати и само друштво и идеја справедл>ивости." Ни једна држава се није развила из какве апстрактне правне теорије, већ је свакој основа религија и зато су увек држава и религија међу собом у врло тесној вези. Држава не ствара религије; напротив њу она налази свагда пре себе. Уважавање закона и справедљивости у човечанском друштву, импутација наших дела и т. д., толико зависи од религије, да кад би се тај утецај религијин уништио или паралисао, пропало би и цело наше друштвено уређење. Кад само ослаби утецај религије на човечји живот — а о уништењу тога утецаја не може бити ни говора — неизбежно пропада и држава. Импутација наших дела и наплата за њих има свој основ у религијозним принципима: у признавању с једне стране слободне воље, а с друге највишег Виновника моралног иоретка. Одузме ли се ова црта природном праву, оно онда губи и саму СВОЈу ОСНОВу. (Наставиће се.)

Проповед На Спасов-дан* Цил> и значење Вазнесења Господњега, Квпкдх кисвтб .. . дид! далнЈа •илокктулгл ( Ефвс , IV. 8.) Ево, браћо нравославна, узрока, но сведочанству св. апостола Павла, за што Исус Христос но васкрсу Своме не остаде на свагда на земљи, него се ножури да се узнесе и узнео се на небо. То је било ради наше користи. Н>ему је било нотребно да разруши оиу духовну преграду, која * Говорио у Митровици 1896. год.