Srpski sion

В СРП(ЖИ

наших са ирошлошћу, које се немамо рашта стидети. Да вам се никад не рече „Омладипо што си олошала", ми додајемо ено у речима иоете „обазри се на погледај на се" такођер кадгод. Ово нека вамје поновљено као нонутнина кад нолазите на одмор, да се окрепите телесно и душевно, те да здрави и вољни наставимо наш умни ]»ад идуће школске годиие. Сретни били!

Дописи. Ириг. (Видовданска слава у ман. Раваници.) Ко зна како се у нас славе славе и по селима и но манастирима; зна да, оне не одговарају својеж правом задатку н узвишеном појму и символичном значају својем. Славе су установљене за то, да се на тај дан код светих и у светим храмовима народ и верни напоје узвишене науке Христове, да се духом очишћени од земаљског греха, вину у небеске висине пред узвпшено престоље Бога саздатеља света, да од њега просе опроштај грехова, љубави, милости божје и спаге, да могу постнћи срећу на земљи и блаженство на небу. То би био и јесте прави значај и задатак слава; н тако дакле имају славе у првом реду духовно религијозну сврху. У старија времена, кад не беше тако, као сад тако развијених комуникацијоних средстава: жељезница, лађа, телеграфа, телефона, кад култура не хођаше муњевитом брзином напред, кад не беше штампа развијена и других начина за обавештај, имале су наше славе по манастирима и некп кулгурно н народно политички значај. Ту се договарало о опћим просветним и политичким питањнма народа, која су се односила на његов ноложај у друштву, држави, цркви и школи. Ту су вође свештенпци, прваци народнн, народ упућпвали, поучавалн у врлинама верским, грађанскпм п о дужностима нрема Богу, људима и народу. А данас ? Како данас стојимо с тим славама народним? Данас то п несу славе достојне својег имена н узвишена задатка. Данас се оне из вргле, изоиачиле, носгале су са свим контрадикцчја од правог значаја славе. Даиас се не иде на славу да се тамо прпнесу свп унутрашњп осећаји човекови Богу. Народ тамо се не скупља зато, да се у вери, којој има опстанак свој да захвали, утврди, да се напојп духовнпм ппћем узвншене науке Хрпстове. Тамо не хитају првацп, старешине и главе и озбиљни људи народии да се ноуче, договоре о бољитку, срећн н будућностн народа, па да се утвр-

ђенп духовно и с вером врате својима, да пм молитва за усиех п добро дело своје н народно буде услншано код Бега. Данашње су славе постале праве теревенке, где се младеж скупи да се нровесели, ирочасти, пронгра. Ту се изоппјају млађи. па најпогрднијим несмама н речима око цркве наслађавају себе и своје слушаоце и публпку, која их с поносом гледа, и ужива, што има таку омладину. Па не остане само на том, него се у таком развратном стању и обесном расположењу међу собом потуку, ножеви пзбоду, штаповпма и другим смртоносним оружјем изражавају своју братинску љубар према ближњему, тако да остане разбијених и мртвих глава ; те јадна уцвељена мајка. мора да нарпче п кука читава века до гроба ладна за јединцем сином п проклиње и славу у место да благосиља. Другп опет зашли око лепог жепског стола девојака, те се тамо с њима иа најсрамнији и фризолнији начин забављују и задиркују. А оне негда поносне срп. девојке, у место да тај недостојни п гадап начин обхођења с њима одбију, с највећом насладом иримају и шта више и сале се чак п надмећу у том с момцима доскачући им, враћајући им истнм речма п у истом смислу, у место да пм румен стида облнје њихове девојачке образе. Такв Хришћани с тим расположењем наравски и не мисле на цркву н на слово божпје, на веру, јер п нису дошли с том намером да иду у цркву. Ето то је бледа слпка напшх ман. слава, које иесу ни достојне својег нмена да су то народне славе. Зар је то достојна оног српског идејалног срп. народа? Је лп та слава, где се иије, туче, убија, безобразне речп говоре п друга неморална дела чипе; је ли то најлеиши израз народне душе, вере и његовог одушевљења; је ли то огледало народног здравог морала? Ако је то, треба да се стпдпмо, и да кажемо да смо мп Србп потомци опих славних Срба, Милоша и Марка. За то те славе треба поставитп на другп темељ, треба им дати други правац и облпк, не какав данас имају, него какав су негда имале и нашго су одређене, јер ће само онда бпти користи по народ п цркву нашу. У том правцу се пре две годипе почео један покрет од наше млађе интелигенције, која — увиђајућп убптачносг такдх слава по народ наш — прену да о највећој слави народпој у ман. Раванпци иокаже пут, којпм грести ваља при слављењу славе народне око свеца срп. св- Лазара, да ту баш на огњншту сри. нрошлости, на гробу и св. Кпвоту мученика, народа свога н цркве своје покаже боље ц идејалније, како славити треба...