Srpski sion

Б р . 29.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 471.

вот и на најнижем ступњу, мора имати посебну интервенцију Божју; и према томе је постанак живота посебни доказ Божјег бића. Ову расправицу посветићемо, да оправдамо своју тврдњу. Ако живот није од увијек ексистовао на земљи, ако није могао унесен бити једноставном еволуцијом сила анорганичке материје, ми смо, ако хоћемо, да му растумачимо ексистенцију, принуђени утећи се Богу, као и за кретање и поредак свијета. Дакле, посве је јасна релативно нова појава живота на зем.т.и, и очигледно је немогуће, да ,је живот иостао спонтано из анорганпчке материје. Не сумњиво је, да живот није увијек ексистирао на земљи. Како би заиста носила земља жива бића у епоси, кад је била само огњена маса, састављена од растаљених метала неизмјерне температуре? Прије него је живот могао настати на глобу нашем, морао је он охладнети, очврснути, иуштајући хиљаду вијековним жарењем један дио своје топлине у простор. Геологија, гдје се год може сиустити дубоко у утробу земље, свуда срета силне слојеве примитивних стијена, које називају азоичкима (од а ириватив. и живот), јер не иоказују никакових осганака живих бића. Било је дакле времена, кад није било живота на земљи. Не ћемо се дуље задржавати код те неоспорене тврдње, већ ћемо атеистама непосредно казати, да све што иочимље ексистирати има свој узрок; а пошто је и живот иочео ексистирати на земљи, упитаћемо их, да нам кажу који је узрок живота на земљи ? Знам врло добро, да је један енглески учењак пред њеколико година казао, да је живот могао бити донесен са звијезда којим аеролитом, ал мислимо, да се не смије озбично узети та угодна фантазија ТУПНата Тћотаопа. Иначе, измотавање није никакав одговор. Еад би претпоставка М. Тћотаопа и била истинита, још би увијек морали питати, како је живот настао на звијезди, која нам га је послала својим метеорским камењем. Ми не ћемо за М. Тћотзопот ићи на мјесец, већ ћемо ту на земљи лакше иотражити нотребну науку. Ја иитам, који је дакле узрок но.јави живота на расхлађеној и згуснутој земљи. Да не би ко посумњао, да ми изврћемо мишљење наших противника, ми тражимо, да нам

сами кажу своје мишљење и нека га бране пред нама. Нека дакле то мишљење каже М. ВавИап професор унпверзитета у Лондону, један од најупорнијих бранитеља спонтаног постанка живота и најжешћих протИвника М. Раз^еига. Ево како енглески учењак излаже, својемишљење о ностанку живота. По његовоме мишљењу, разне супстанције теже, да постану све више и више компликоване. Наша планета као и остале, прешла је из гасовитог стања у стање текуће; најзад се њезина површина згуснула, пошто се је топлота истрошила жарењем по простору ; и на попгљетку земља је била спремна за живот. Имала је чврсте или напрашене стијене, воду и сунчаним свјетлом освијетљену и угријаиу атмосферу. То је био врт, који је очекивао ницање прве биљке. Онда, ма да никог не бијаше, да посије вртао, материја иостајућ све више и више компликована ствара нротоплазму и прво живо биће се појавило. Олободна игра кемичких сродности и спајања реализовала је тај појав, дјеловањем на супстанције, које су већ иолучиле њекп стуиањ молекуларног комплекситета. Прва живућа ћелица била је снабдјевена снагом, да се сама храни и да се једном формише, а њезини потомци да су се усавршавали но законима трансформизма, да формишу човјека". Тако је било у почетку, иа тако још бива, како каже М. ВазНап. Више иозитивистичких учењака ишли су даље и тврдили, да је спонтано постање имало и могло имати мјеста само у врло далеким временима; и с тога их М. Ваз^ап окривљује контрадикцијом и недошљедношћу и пита их (иначе с правом) зашто материја још и сад у повољним околностима, не би ио мало дошла до стања нижег живота, да се мало по мало уздигне до најсавршенијих облика вјековном борбом и преображавањем.

Тумачење речи и назива, који ее у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. (Свршетак.) е. 0 I Л11 <1 Л1 7. -— 01јл''ајЈ.а — аромашички, мирисави дим (пушење). За кађење употре-