Srpski sion

с тр . 490.

„српски сиоел

в р . 30

жевнику. Као што се у позиву на претплату на ту књпгу веди: „Онладпна ће се обратитп првијем књижевницпма срискијем, који ће својијем заппсима у Споменицу Дм Ивана Сто]ановп%а окитити књигу честитога јубплара. Биће у љој и опшпран жнвотопис са сликом шшчевом. Штампаће се на доброј хартији п обухватпће преко 25 штампанпјех табака, а претплатна ће јој цијена бпти 3 круне нли динара. Новац нека се шаље на Јована Л. Пе' ровића, правнпка у Дубровнику". (Изгорео манастир.) У Румунијн изгорео је манастир Варатик , а уз манастир још и сто других кућа. Штету рачупају на 250. хиљада круна. Пожар је пзашао, како воле, из духовникове ћелије. (Дар цркви.) Срби сељаци из Широка Куле у Лицн, који су на послу по Љемачкој и Пруској, послаше своме свештенику у Шпрокој Кулп 100 марака да купи нужни украс иа цркву. Коло је повео честпти млади сељак Миле Суџуковпћ. Госипћко м„Србпну" пишу о тим честитим сељацима: „Овп људп крваво зарађују, па се своје светпње сјећају. У писмуппшу: „У туђем свијету гријешимо, пошто не похађамо матер цтжву, јер и иема српске православне цркве овдје; гријешимо, што у светац радити морамо, јер овдје ппјесмо о својој вољп; гријешимо, пошто не постимо овдје постова, које нам мати црква православна заповпједа". Сјећају се људи п у туђем свпјету своје лијепе вјере православне и цркве српске — па ће пм Бог помоћи у њиховом тешком раду!" (0ове1ен>е надгробног опоменика пок. Дану Станковибу.) На Загребачком цептралном гробљу, на Мирогоју, подигнут је пре неколико дана новп надгробни споменик нок. Дапу Сганков1 ,ћу, оделном предстојнпку земаљске владе и бившем председнику земаљског сабора, и потпредседнику пашега Саборског Одбора. Споменик је израђен по нацрту кр. грађевног саветника Хермана Болеа, а израђен је у кнесарској радионпцп кр. зем. обргне школе. Споменик је лепо и укусно израђен од репентаборског мрамора п ограђен је улетнички пзрађепом решетком од кованога жељеза. Освећење споменика биће у понедељак 24. јула (6. августа). (Покрет ^ака Бишихшколапротив алкохолизма.) ■— У швајцарским „листовима за чување здравља" читамо, да је швајцарско академско удружење послало један проглас на немачке ђаке, којп је залепљен на црној таблп на свима немачким универзитетима. У врло речитим нзразпма позпвају се у том нрогласу немачки другови да се сете, како научно образовање обвезује човека да п у дру-

I штвеном поведењу предњачи добрпм примером. Али прнмер, који данас дају многп ђачкп круговп, на жалост се пре може сравнити блудећој светлости која водн пропасти, но виделу истине.* Проглас се свршује са овпм речима : „Већ су нашп другови у Енглеској, Шведској, Норвешкој п Холапдији са радошћу уверили се да је ту поље, на коме може ђак да водп победну војну. Ми у Швајцарекој пошли смо њиховим трагом. Немачки ђак неће иза нас изостаги!" „Н. 3." (т Др. Јосиф Торбар,) председник „Југословенске Академије знаности п уметности" у Загребу, преминуо је 13. (26) јула о. г. * Треба внати да је код немачких ђака јако раа пијено иијанчење. Ур. Позив. Елагочестива ЂраЛо Срби ! Биће томе преко три стотине година, како двије сриске обитељи: КадијевиАи и КнежиДи од тешкога зулума турскога из земље Херцега СтеФана ирибјегоша к мору иа обалу и настанише се у данашњем сеоцу Кременој (Сливно), иарохије и полит. котара Метковићког. Од некадашнијех двију Фамилија намножило их се је до данас осамнајест , које броје скупа стотину душа. Наравно данас би — кроз онолики дуги низ година — ту морало бити веома много више и домова и чељади, да нијесу читаве породице за вријеме мљетачке ренублике силом приморане биле преврнути свету своју нрађе довску вјеру православну. И ово, чудом Божјим сачувано, малено онштество, осамљено, а са свију страна онкољено нновјерцима, векикијем трудом, напорима и жртвама, а највише милостињом побожнијех православнијех Срба, саградило је године 1866 на једном брежуљку крај мора валовитога скромну богомољу — црквицу, која — свијетлећи јеванђеоском истином — казује путнику поморцу, као иирема себи на иолуострву Певешцу некад иравославнијех и данас римокат-црквама, да у овијем крајевима није још угушено св. Православље, већ да још живи у иркос свима наиорима и свој тиранији противника евојијех. Али у оној св. богомољи, коју издржавају оно 18. сиромашнијех породица оскудијевају св. иконе, св. одежде. црквени сасуди и др. — На цркви тој нема ни милозвучнијех звона, која би са брежуљка онога по морској иучини свечано оглашавала службу Божју и подејећавала иновјерне наоколо на пређашњу њихову ирађедов-