Srpski sion

С тр . 694.

„СРПСКИ СИОН."

почиваше на спасоносној смрти Христовој, а које се могло задобити само вером у Н>ега, дабогме да се криво схватало. Па и сама одабрана дванаесторипа дуго се не могаху отрести тога ногрешног схватања, а очистили су се сасвим од њега, као што се види из св. књига, тек на Духове, приликом силаска Духа Светог на њих. Међу тим, као што смо видели, Јудеји су прецењивали обредни закон Мојсијев. Основ томе лежао је у тесној свези закона са народношћу. Закон је упућивао потомка Аврамова не само на служење Јехови, него и на полигичко уједињење његово. Тако се да разјаснити, откуда Израиљу она снага и жилавост у одбрани своје слободе противу околних народа; откуда му онако чврст отпор, којим је могао, и поред свих ироменљивих нрилика, одржати своју карактеристичну индивидуалност. С правом је могао Јудеј гледати у своме закону гаранцију за свој опстанак, чврсти темељ своје народности. Није ни чудо онда, да је од закона очекивао како временито, тако и вечно снасење. Ово бркање нацијоналнога са религијозним, временитога са вечним беше с једне стране узроком величини и снази, али с друге опет и моћном пренреком за улазак у хришћанство. Хришћанство са својимуниверзалним погледом на све народе и времена није имало нн места у ускоме оквиру Мојсејизма. Оно је оставило све земаљске наде и интересе, пошто је његов божанствени Оснивач збрисао све трагове светских смерова са речима: „Моје царство није од овога света" (Јов. 18, 36). Полемику нротиву јудејско-јудаистичке заблуде води Павао на негативан и позитиван начин. Он најпре ноказује шта закон не може, па онда каква му је сврха. Противу учења противника: да се сврха закона састоји у томе, да се човек вршењем дела законских пред Богом оправда — тврдио јеПавао: „"0x1 еругамоу ои бшЈашбтргтоа тохаа аар^"' (Гал. 2, 16; Рим. 3, 20; Гал. 3, 4.). Павао дакле одриче закону моћ оправдања. Пита се: из каквих узрока? Леже ли они у човеку, или у самоме закону? Другим речима, да ли је снага човечја премалена, да изврши

нотнуно закон, или је снага закона иремалена, да оиравда човека ? За доказ, да из закона не иде оправдање, позива се апостол на искуство. Закон не онравдава, јер нема онога који чини добро (Рим. 3, 12). ТТТто се тиче Језичника, којима апостол признаје природни закон паиисан у срцима њиховим (Рим. 2, 15), ту нису ни потребни докази. 6 Језичници и незнабошци њему су конгруентне нреставе. „Али имамо ли ми (Јудеји) какве предности ?" — пита он у Рим. 3, 9., пошто је доказао кривице и — као што вели Фарар. 7 — „бичем ишибао дрскост Језичника" (у Рим. 1, 18 — 32.). Одговор је одлучан: „не." „ЈудејииГрци су под грехом, као што стоји писано: оправдан није ни један, нема ни једнога, ко је разуман, и ни једнога, који тражи Бога; сви се уклонише и заједно неваљали посташе; нема га који чини добро, нема ни једнога циглог" (Рим. 3, 9 —13.). Све дакле да закон и има ту снагу, да истински оправдава, према искуству, које потврђује и Св. Писмо, нема тога који га извршава. Зато закон и баца проклетство на свакога ради иреступа. Под законом дакле стојати значи исто то, што и нод клетвом стојати, писано ко естк: прокилтх всакх иже не превЗдета кх вс ^х писаннмхх вх книз-кзаконн-кн, гаки>творитн а (Гал 3, 10). Сврха закона није оправдање и неоснована је тежња човека, да се делима закона оправда, јер да је дан закон, коуи може оживљавати, заисша би од закона била иравда (Тал. 3, 21.). Најдубљи основ за неподобност закона, да оправдава, лежи у крсној смрти Христовој. У њој аиостол провиди Божју намеру, да нам покаже нов нут ка спабењу: веру у Христа а не закон, који није од вере (Гал. 3, 12), јер ако оиравдање кроз закон долази, то Хрисшос узалуд умре, (Гал. 2, 21), то ироиаде и вера (Рим. 4, 14). Сви дакле, који хоКе закопом да се оиравдају изгубише Хрисша и ошпадоше од благодаши (Гал. 5. 4), нанротив сви, који у Христа верују, оиравдаЛе се у Њему од свега, одашша се пе могогие оиравдати у закону Мојсијеву (Дел. ап. 13, 39). Па и сам апостол, који је по • Фаррарт. — Ж. ап. П. стр. 549. ' 11)1(1. стр. 546,