Srpski sion

Б р . 47.

„СРПСКИ

СИОН.«

Стр . 765

Извештај епархијеких влаети Пакрачких. (Наставак) Руковођење иепита предуготовника за звање свештеничко, донашање еуда о каквоћи њиховој и издавању им одноеитељних евједочанетава, раепиеивање црквенобогоеловеких питања на подручно парохијално евештенетво ради ријешавања. И ако законска обвеза, да сваки свршени богослов, односно свештеник мора прије нолучења сталнога, парохијскога звања претходно положити стечајни практични испит, није за интересе наше епархије најподеснија, због превелике оскудице на свештенству, то је ипак потписана у овом перијоду прогласила претходн^ полагање стечајнога испита за получење сталнога парохијскога благодејања опћеобвезним и у нашој епархији. За полагање испита постављена је посебна комисија састојећа из централпога протопрезвитера, као председника и питача уједно, и чланова иитача и то једнога парохијскога свештеника, једнога катвхете средњошколскога, и свагдањега биљежника конзисторијалнога. Други дио дужности своје, горњом тачком прописане вршила је иотписана тако, да је 1897. наредила за све мирско и у парохијској се служби налазеће монашко свештенство стално обдржавање уз светопетровски иост заједничких свештеничких по протопрезвитератима састанака ради приступаља ио проиисном чину св. Тајнама Покајања н Причашченија, и у сврху властите душевне окријепе и очишћења, и за углед пастви, а по одржаној св. исиовијести одређено је, да се држе заједнички братски свештенички сабори ради савјетовања о питањима и потребама свештенопастирске службе своје. Питања за расправу предлажу овамо свештеници, и одавде се стављају на дневни ред она и ко.ја се нађу за сходна или потписана сама задаје питања која држи за потребна. Обично су на дневни ред стављена два предмета, један из службе свештеничке, а други више из практичнога живота пастирскога и средстава за живлење и службовање; за сваки реферат одређиван је у сваком протопрезвитерату по један референат, који је дужан реферисати и реферат свој писмено обраовти и у сабору братије ирочитати,

а остали свештеници дужни су такођер спремати се за исти предает и у расправи што више учествовати, о чем се води заиисник, који се заједно са писменим рефератом овамо на ријешење нодноси. По предложеним свима записницима о обављеним и обдржаваним саборима узима потппсана цио рад у расправу и суди, како о поласку и обављеној исиоведи, причести, тако и о томе како су леференти обрадили своје реферате и како су свештеници на сабору учествовали у расправама и према свему доноси сходне одлуке. И тако су као резултат расправа тих до данао услиједиле у осталом и ове одредбе, као: о средствима и начинима за што успешније катихизирање ваншколске младежи и другим срествима, која би имала религијозност и црквеност народа нашега да подигну; о заведењу протопрезвитетских библиотека; о обичајима добрим и злим у црквенонародном животу нашем и како да се они његују а ови исправљају или искоријеЊ УЈУ > 0 учествовању свештеника у раду око побољшаља народнога, социјалнога и материјалнога стања; а у току је расправе мисао о оснивању фонда за издржавање иарохијскога свештенства. Ове су то по увјерењу потписане предмети вриједни нарочите иажње свакога Србина, а особито нашега свештеника; и свештенству на част не може потписана а да не истакне, да је оно скоро без изузетка, и ирихватило радо институцију св. исиовести и братскога сабора, и савјесно вршило дужности и једне установе те И друге. (Наставиће се). ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Впреосвештени г. епископ Лукијан) имао је част бити прошлога понедеоника на дворскож ручку у Будиму, којом приликом је Његово Величанство благоизволело са впсокопреосвештеним господином епископом говорити о наншм црквено-школским стварима. (Архидијецезална Конзисторија) у седници својој од 17. (30.) октобра о. г., под председништвом Љегове Светости преузвишенога господнна патријарха Георгија, решила је између осталих и ове предмете: — Узето је са одобрењем на знаае