Srpski sion

Бр. 2.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 25

Еве на све човештво, који пак без горње истине не би имао свог опћег значаја. Ово мало што изнесосмо већ је доста да се уверимо, е је истина јединства рода људског основана на св. Писму, те ћемо одмах прећи даље на историју предања у разних народа о постанку рода људског и потопу у колико нам она као доказ наше истине послужити могу. 2 Тако, по најстаријем предању у старих Египћана постојало је веровање, у многом слично библијском казивању, да је бог Нум (или Хнум) врховни творац свега — начинио првога човека од глине, а богиња Хекит (Сехет) дала му живота. И на једном барељефу, 3 што га шфоше у храму Дендери, сачувана је илустрација тог акта стварања првог човека. На том барељефу с лева седи бог Хнум ирекрштених руку и посматра човека, ког је мало час из глине начинио. Човеку томе, који пред њим стоји готов али без жинота, долази с десне стране богиња Сехет са символом живота. — По каснијим споменицима први човек изашао је из ока бога Ра—Хармахит т. ј. сунца — и то само његово материјално биће, а дух су првоме човеку дали други врховни димиурци. По халдејском и вавилонском предању сачуваном у космогонијској епопеји — коју је знаменити асириолог Жорж Смит нашао у Ниневијској библиотеци — човек је постао од крви из главе бога, Бела. С намером да створи човека разруби овај бог себи главу, а други богови смешаше крв његову са земљом и начинише човека, те отуд је човек разуман. У целом том казивању асирском, као и у предању Египћана, говори се само о једном првом човеку, а не о више првих људи. — Знаменито је и халдејско предаље о потопу, које слично библијском казивању прича, да се од потопа само једна људска породица спасла, којој је а За овај део радње послужили су нам дела: Кеивсћ-а, ВЉе1 иш1 М"а4иг; те апологетике Хетингера, Ебрарда и Рождественеког, као и А. П. Лопухина — Библеискал иеторш при св15т ']6 нов. изм Љ дов. и открнтШ, i. * 1ј6 ћаа-геКеЈ: — скудтурни рад на чијој равној површини виде се слике тек по мало.

глава био неки Ксисутр десети од царева (а Ноје беше 10-ти патријарх). Финичани су веровали, да је прво био створен први човек Протогон (Адам Кадмон), а потом прва жена Еона (Ева), „која је јела неки плод с дрвета". Они обоје изашли су из утробе бога Калпиа и супруге му Блау (Хаос) — а њихова деца Генос и Генеа живели су у Финикији. По другом једном фрагменту говори се ту о автохтону — човеку изниклом из земље од кога потичу сви остали људи. Приметити нам је овом приликом, да то веровање о автохтонима беше једно време опће многим народима. Нарочито неко време оно владаше у Грка и Римљана. Скандинавци у својим Едама причају историју свога првог бесмртног пара Идуме и Врахе, који су неко време живели у раскошном врту Мидгарду (рају), који беше на средини земље. Од тог пара, вели се тамо, постаде цео род људски. Слично је овом и Тибетско предање, по коме је први пар људи био потпуно савршен и невин, — али касније кад су јели плод неког слатког дрвета (шима) осетише глад и изгубише крила. У Индијанаца, као што стоји у њиховим св. књигама — Ведама — веровало се да је први пар људи постао из прашине дрва. А прича њихова о потопу, казује нам да се од њега спасао само неки Ману, који је касније измолио у Бога жену и с њом изродио велико потомство од ког постаде цео род људски. Перзијанци по Авести вероваху, да је првога човека Хајмоморетана (то значи „смртан живот") створио добри бог Ормузд. БВега после три године убије зли бог Ариман, ну прво убије неког вола. Из вола изникоше разне биљке и животиње корисне и нужне човеку, а из из Хајмоморетана такође изникоше неке биљке и човек и жена срасли заједно као два стабла. Ормузд (Ахурамозда) одељује та два стабла и даје им кретање, живот и разум. Тако постаде први човек и прва жена — Мешиа и Мешиана, који су по казивању најстаријих делова Авесте (Перзијанске св. књиге) живели у најбољем крају на земљи и били пот-