Srpski sion

О тр . 242.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15.

је и каиопска забраиа о предузимап.у извесиих послова црквених без митрополита, за време седисваканције. Оспорити нико не може да је и сабор 1870/1 решавао о тим пословима, да је међу те послове спадала и измена дотадан>ег начина бираша свештеничких посланика, јер је и она дубоко засекла у живот наше цркве и дошла у опреку са јерархијским принцииом њезиним. А кад је тако, који је то канонисша, који ће тврдити, да је сабор од 1870|1, дакле у време седисваканције, био црквом овлаштен за радњу, какву је он и предузео и обавио; за донашње уредаба и саборског устројства, какво је донео?! Који Је то канониста , који ће доказати црквеноправну ваљаност радње тога сабора?! Који је то канокжта, који ће тврдити, да се таква радња сме предузимати и решавати, за време седисваканције, било у сабору или Синоду, или, да је сабор и гледе такве радње независан од Синода и неограничен односним канонским наређењима?! Ми иозивамо све наше канописте , да се у овом питању отворено и искреношћу свога научњачког убеђења изјасне. Па, ако је истина оно, што заступамо ми, да је признаду и други; ако је заблуда, да је се одречемо и ми. Кад би независност сабора од Синода била апсолутна у свима односима његовим ирема цркви и у свакој рчдњи о цркви, и кад канонска наређења о седисваканцији не би везивала и наш сабор у његовој црквеној радњи, онда би начело највише саборне власти у цркви било шимера, Синод би био Фикција, у таквој цркви не би било Цркве. То је последња конквенса теорије о апсолутној независности нашег сабора од СиноДа; теорије, која нерхоресцира и исмева иримену црквених основних закона на наш сабор, а којој се теорија у службу дао — да ли из незнања или ћеФа, свеједно је — и протојереј г. Ди» митрије Руварац. Њему импонује насиље државног апсолутизма и збрка делокруга саборског и Синодског у ХУШ веку, а а црквено законодавство, а ираво цркве таква му је једна ситница, коју он кад хоће види, кад неће не види.

Да је примењивање дотичних канонских наређења на црквену радњу и наших сабора основано; да и за паше саборе нрописи тих наређења имају спаге и крености, доказаћу јатодоцније и мишљењем људи, којима ће ваљда и г. Д Р. имати милост нризнати познавање канона и разумевање разлике између Синода и сабора. Но, доказаћу ја и то, да је некада и г. Д. Р. тако исто нисао, а сигурно је и тако мислио као што је писао, и о томе био уверен о чему је нисао. Доказаћу, да њему, баш г. Д. Р., некада није нимало сметала „разлика између Синода и сабора" а да баш радњу сабора од 18701, и баш ради седисваканције, осуди као противносг ономе, што прописују не само пракса него и канони. Молим — само мало стриљења.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Дегова Светост) преузвишеии господин патријарх Георгије, услед предаде, а ради предосторожности, унућен је да неколико дана остане у постељи. Његова Светост је намеравала прошле недеље отпутовати у Угарску престоницу, да се поклоии Његову Величанству, но овим побољевањем је то путовање Љетове Светости па неколико дана одгођено. Дао Бог Његовој Оветости што брже изц'клеш«! (Свештенички збор протопрезвитерата Карловачкога). У прошли четвртак, 12 (25) априла о. г., обављена је годишња исповест парохијских свештепика у протопрезвитерату Карловачком. После свршене св. тајне хтело је искупљепо свештенство, на челу са својим окружним протопрезвитером, да предстане својој љубљеној и доброј врховној Поглавици, Његовој Светости патријарху Георгију, да Му се у синовњем страхопоштовању, искреној љубави и пуној оданости поклони, св. десницу целива и Његова архипастирскога благослова замоли. Али овом нриликом не мога се тога задовољства наужити, да све то учини и да се мудром речи свога узвишенога Поглавице охрабрено и загрејано врати на вршење светога, многостручног и узвишенога позива. Не мога, јер Његова Светост, услед назеба, на јаком јутрењем ветру и ладноћи први дан Васкрса добивенога, мора да чува поетељу. Свештен-