Srpski sion

С тр . 342.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 21.

(код Руса и воскрееев1е). Кад се од тога другога дана носле Пасхе рачуна седам иувих седмида (Лев. ХХШ., 15.), излази, да је празник Педесетнице пао такође у Недељу (или опет у први дан иосле Суботе.) 2 — Св. апостоли са пречистом Дјевом Маријом и осталим вернима били су вероватно на молитви у оној јерусалимској горници (горњој соби), у којој је Спаситељ одржао тајну вечеру, установио тајну св. причешћа и у којој им се иосле васкресења више пута јављао. 3 Ст. 2. II у једаииут иостаде хука с иеба као дување силнога ветра, и наиуни сву куИу, где они сеђаху. Овај небесни знак показао се по Јеврејској подели времена у 3. час дана или у 1. час молитве, а то је но нашој подели времена у 9. сати пре подне. Зашто је Бог нослао тај необични знак пре него што ће сићи св. Дух на апостоле? Да иокаже, даје Он оснивач и старога и новога Завета, те да је нови Завет извршење свију оних обећања, која је Он у старом Завету нреко пророка давао. Силазак св. Духа на аностоле по особитом промислу Божјем догодио се баш о иразнику Педесетнице да се покаже, какав је одношај између закона старозаветног и закона новозаветног. Под гором Синајском стајао је некада народ Израиљски и Бог м 7 Ј е У 3 грмљење громова, севање муња и трубљење труба дао закон, но који је био удешен за тај један народ и зато још непотпун. 0 празнику Педесетнице приликом успомене на синајско законодавство Бог је исто тако уз необични знак нослао св. Духа на апостоле, да они добивши благодат иронесу по целоме свету закон новозаветни, закон Христов, који Је савршен и својина целога рода људског, односно оних, који се крсте и приме благодат св. Духа. Е Спаситељ је распет био и умро у Петак 14. Нисана (по нашем кал. марта), а 1б-ог је била Пасха, ваекрсење је према томе било 16-ог Нисана Ако се од Пасхе, која је тада пала у Суботу, броји седам седмица и један дан, или се од првога дана после Пасхе броји седам пуних седмица (ЈГев. ХХШ, 15.), то је празник Педесетнице год. 34. пао по нашем хришћанском називу дана баш у Недељу. Иначе се код Јудеја празник Иедесетнице празнује 6. и 7. дана меееца Сивана (по нашем кал. Маја, еамо не у исте дане по бројевима). 8 У прво време хришћанства на месту те горнице била је подигнута црква, коју је св. царица Јелена после у IV. в. проширила. П,Р ква Ј е та зетим више пута била разрушена и опет подигнута, док на послетку нису год. 1559. Турци од ње направили своју уамију. У шиховим рукама налави и данас та хришћанска светиња.

Ст. 3. И иоказаше им се раздељени језици као огњени; и седе ио један ни свакога од њих. Одмах после појаве необичног знака небесног напунили су се св. Духа сви, који су у соби били. Но на св. аностоле сишао је св. Дух и видљивим начином, и то у виду огњених јевика, т. ј. над главом свакога апостола видео се светли пламен у обликујезика за знак примања изванредне благодати св. Духа. По нромислу Божјем требао је тај видљиви знак — огњени језик — да назначи узвишену службу св. аиостола, као васељенских проповедника св. јеванђеља. Језици су били раздељени за зиак, да ће св. апостоли по разним странама света, међу разним народима раздељени ироноведати јеванђеоску науку. Језици су били огњени за знак силе и јачине апостолске проиоведи, како оиа треба да делује на душу човечју. Огањ светли и гони таму, и проповед аностолска треба да просвети и озари помрачене умове и заблудела срца људска. Огањ сагорева, уништује трулеж, који се једино огњем уништити може, — и проповед апостолска треба да искорењује, да чупа из срца људског трулежи, т. ј. све што је гретно и по душу, а и по тело шкодљиво. Огањ даје топлоту, а топлота је један од главних услова за развитак живота, — и ироновед апостолска треба да загреје људе, да им даде топлоте за душу т. ј. да побуди у људима жељу за истинитим, добрим и племенитим, јер само је то кадро загрејати душу правим маром. — Начин силаска св. Духа на апостоле имао је дакле особито значење с обзиром на саму служ^у апостолску. Ст. 4. II наиунише се сви Духа светога, и аочегие говорити другим језицима, као што им Дух даваше да говоре. Сишавши на аностоле видљивим знаком огњенога језика св. Дух је не само озарио, просветио душу свакога апостола за онај час, него је и на даље пребивао у св. апостолима за време целога жинота њиховог и рада проповедничког. Почевши од дана Педесетнице деловао је св. Дух ненрестано кроз св. апостоле као кроз своје органе, тако да је све, што су они радили, што су проповедали, било усмено, било писмено, као проповедници св. јеванђеља, — било неиогрешиво, јер је било дело св. Духа, који је кроз њих радио, говорио и нисао. Изванредни дар, који је св. Дух на дан силаска дао св. аностолима, био је тај да су одмах могли нроноведати разним језицима. То је било