Srpski sion

„ОРПСКИ СИОН. а 6 р. ј>*.

С тр . 452.

р ; олтару и онда се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави онда дар свој пред олтарем и шедх пцежде с<ии()иса са врато/ик ткои/их и тогда приш(дк принеси дл^х ткои" (Мат. У. 23. 24.) По овој Хришћанској љубави ми се морамо мелити и за друге као за себе, да им Бог дарује, да успевају животом, вером и рачуном духовним, и да буду без греха и страсти, држећи у памети заповед закона: „Коз.иовиши искренилго ткоего мко с<шх сјке ." Љубити ближњега као самога себе рећи ће: молити се за живе и умрле, сроднике и несроднике, познате и непознате, пријатеље и непријатеље једнако, као и за себе, и желети им толико добра, спасења душе, колико и себи. Треба се сетити, да смо један другога удови и да се морамо молити за све, као што нас учи молитва „отче нашх". Ако будеш на то мислио и молио се за друге, онда ће се молити за вас и анђели свеги — као чланови једнога царства Христова. једне пркве, једног тела! ,,Кх шоже Л1 г крите, коз <и*критсА к<ш& и . 0, како је велико достојанство, част и срећа тај драгоцени дар Божји — молити се за људе! Гледај да се молиш више за све, него ли за себе једнога, и у време молитве живо себи иредстављај, да су сви људи с тобом једно тело, а сваки по се, да је уд тела Хрисгова и твој сопствени уд: еслш дрКгх дрВга оудоке (Еф. IV. 25.) Моли се за све тако, као шго се и за себе молиш, са истом искреношћу и топлином; њихове слабости и болести сматрај за своје слабости и болести, њихово духовно незнање, њихове грехе, страсти, искушења, наиасти и разне бриге — својима. Такову молитву нрима Отац небесни са великим задовољством! Не иропуштај прилике, да се помолиш за ма кога човека, ако те за то замоли он или његови сродници или пријатељи! Молитва за друге врло је корисна и за онога, који се моли. Она чисти срце и загрева љубав према Богу и ближњима. Имај жарку љубав и према душама људским, и моли се за њих, .јер се налазе у великој беди. Речено је, да смо сви у бедама, подвржени нревари лукавога. На разне грехе, слабости и страсти људске не треба гледати са чуђењем и злобом, јер је то стара погрешка

и слабост свега рода људскога, и самп људи не могу се својим снлама ње избавити; за то је имао доћи Оласитељ сам Господ у телу! Сам си ти подвржен таковимијош већим гресима; за то страсти људске, ако се окоме и на нас саме као н. пр. завист, злобу, гордост, гакртост, (ципилук) кајишарство, ми морамо презирати и деловати молитвом на оне, који су им подвржени, као шго је поступао са својнм непријатељима Господ и Његови св. угодници. У томе је истинита љубав и животна мудрост Хришћанина! Наша искрена молитва за друге има велику моћ на њих, јер ја се у време молитве прилепљивам к Богу, постајем једно с њим; а оне, за које се молим, сједињујем са собом вером и љубављу, јер дух Божји, који делује у мени, у исто доба делује и у њима као ,,КСА ИСПОЛИДААИ". „Једно смо тело многи" (1. Кор. X, 17). ,,Једно тело, један дух" (Еф. IV. 4). С руског превао Н. Р.

Ориген као проповедник. СНаставак) Проповедничка делатност Оригенова води нас у половину трећега века. У ово време црква се била готово ужиеила у свет, о чему нам понајбоље сведоче разне спољашне установе. Како су пре верни скупљали се на молитву у приватним кућама, катакомбама и другим сакривеним местима, сада су имали нраве зграде, које су искључиво богослужењу посвећене биле. У ова места ишло се на богослужење сваки дан и то јутром и вечером, а недеља се светковала свечано читав дан.* Светковина је увеличавана са проповеђу, коју би говорио или епископ или који од предстојника црквених. Било је и проповеди, које су држане и у обичне дане. Ориген се тужи на немарно похађање свакидашњега богослужења а такођер спомиње, како верни пред проповед или чак пред читање јеванђеља остављају цркву и тиме нарушавају нотребни мир при молитви и богослужењу.** У време Оригеново читало се је св писмо ш сопИппо * Апоотол. Установе II. 59. ** У1<1е XXXVI. 1и>гт1. Сјшчно туже се и Ар. Сопа1, р. 59, 60.