Srpski sion

О гр . 560.

.СРПСКИ СИОН А .

В р . 33.

треба молити Богу — на гори Самарићенској (Гаризину) или у Јерусалиму. Шта значи молити се Богу духом и истином? Значи, да са спомишљаљем, усменом молитћом Богу буде сиојена молитва бесмртнога духа нашега, да човек поштује Бога својом праведногаћу, истином и љубављу, да телесна молитва наша буде као излив унутарње, душевне молитве; једном речи, да спољашње служење Богу буде као израз служења духовнога! За што је Господ указао жени Самарјанци само на једну духовну молитву Богу, а не на духовну и телесну заједпо, кад је Он сам често у молитви к Оцу небесноме — то подизао очи на небо (Јов. 17, 1), то клекнувши на коленима (Лук. 22, 41), то паднувши лицем на земљу (Марк. 14, 35)? Он је указао на духовно служење Богу не стога, да одбаци и укине телесно, него стога, што су Јудејци и Самарићани, а особито Фарисеји били до крајности привезани на обредно служење. Они су мислили, да служење Богу мора се састојати само из једпих видљивих знакова и радњи без свакога расиоложења душевиога. Они су мислили, да постови, жртве, умивања и други обреди само по себи дужни су спасти човека, а у истини то није управо доста и довољно. Јер, шта је телесна молитва, кад ти немаш тврде вере у Онога, коме се ти молиш? Шта је умивање руку и свега тела, кад ти душа није очишћена од злих помишљаја? Шта су постови и жртве, кад се удаљаваш од дела правде, љубави и милосрђа? Милосши хоЛу а не жршве, говори Исус Христос. Таково богопоштовање обличио је не један нут Сам Бог. Л1та ~Ке ми мноштво жртава ваших ? вели 1осиод. На младипе ваше, и на иразнше ваше мрзи душа моја! За што мрзи? Јер руке су ваше иупе крви (Иса. 1, 11, 14 и 15). И јоште: ови људи ириближавају се к мепи усшима својима, и уснама иошшујуме, а срце њихово далеко сшоји од мене', но залудц ме пошшују (Мат. 15, 8 и 9). И због тога је Исус Христос више пута обличавао Фарисеје, показујући, како се они много моле Богу, посте, приносе жртве и у то исто време грабе и пљачкају домове удовица. Хешко вама књижевници и фари-

сеји, говораше Он, гишо сше као окречени гробови, који се споља виде леии, а упушра су иуни костију мртвачких и сваке печисшоше! Тако џ ви сиоља се иоказујше људима ираведни, а изнутра сше иуни лицемерија и Шзакоња (Мат. 23, 27 и 28). Значи, браћо, даје грешно и неразумно служити Богу оамо телесно, без учешћа душе; безбожно је једном руком приносити Богу жртву, а другом пљачкати ближњега. Ево пример грубога и ружнога богопоштовања: ко од вас није слушао причу, како је један разбојнЈш молио се Светитељу Николи, да му угодник Божји помогне, да убије и опљачка богатога човека, за што је разбојник обећао да ће велику свећу запалити нред иконом Светитеља? Други случај објавили су у новинама, како је један лопов, дошавши да пороби цркву, молио се Богу пред светим престолом, да му Бог допусти да учини крађу светиње. Свакоме је разумљиво, да то молење Богу није духом и истином, него је зло, безумље и највећа безбожпост; сваки може видети, да овде душегубац призива себи за друга на зло дело угодника Божјега, а лопов за помоћника себи — самога Бога. Кад телесно служење и видљиве жртве нису довољне ради богопоштовања то нису ли прави наши јеретици — назарени, који престадоше долазити у цркву, држати по* стове, клањати се иконама. иомињати умрле и т. слично ? Не само да нису прави, шта више у вишем степену безбожни су. Ма да мисле они, весретници, да поступају по Јеванђељу, но делима светих пророка и аностола, али мисле сасвим ненраведио. 1.) Назарени говоре, да у Јеванђељу нема правога наређења ићи у цркву. Но они заборавише, да Јеванђеље описује, како је Господ наш Исус Христос сам ишао у храм Јерусалимски, учио у њему и истерао из њега оне, који су у њему трговали, и ту — у храму изобличио је такав неред и неуважавање према светињи говорећи: дом мој дом је молишве, а ви начинисше од њега иеЉлпу хајдучку (Лук. 19, 46). Они заборавише, да је још у старом завету Бог, преко пророка Мојсеја, наредио да му иодигне скинију — покретни храм, да је пророк Давид сматрао за осо-