Srpski sion

с?

^СКИ

Год. XI

Бро] 39

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПР1В0СЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловцима у недељу 30. септежбра 1901

Догматеко-екеигетека етудија о поетанку говора. Написао: СтеФан Русић.* При изради ове студије служили смо се у главном овим дјелима: архиеп. Филаретг, , Прав. догмат. богослов.Је СПб. 1882. 2. св. митропол. Макарија , Прав дог. богословље у преводу впреосв. г. еп. Шевића. Нови Сад 1895. св. I. II. П. Рождественски, Христ. апологетика, СПб. 1893. 2. св. Гг. Каи1еи, сИе бргасћуегшггип^ ги Вађе1. Машг 1864. А. Таррећогп, ЕгШгип^ (1ег СгепезГз. Ра(Јегћогп 1895. Рг. СеШгбсћ, Кеиег Сотшеп1,аг иђег <Ие 6епе818. V. АиД. ГЈе1р21§' 1887. Бг. Ж. ЗеЈбеићег&ег, (1ег 1зЊ1. бећбр&т&зкпсћ!, II. Аив. Ргешп^ 1882. Бг. М. Ми11ег, Уог1е5ип^еп ићег (Це ШввепбсћаП (1ег 8ргасће, !иг Деикбсће РцћИсит ћеагћ. уоп Бг. С ВбИ^ег, Ве1рг1§. 1866. Вг. \У. "\^ас.кегпа&е1, Шег с!еп ХЈгвргип^ ипс1 сИе Еп^тскћт^ с!ег бргасће. Вазе1 1876. 1 )г. С11 г. 6ои1. Уо ^тапп, Бг. М. Ми11ег'б Ваилуаи Тћеопе ипс! (З.ег ТЈгвргип^ с1ег бргасће. ЕеЈргГо; 1865. * Примљено и прочитано у богосдовоком кљижевном друштву „Сдози".

Говор као рад, који човјек чини, да артикулованим гласом изнесе своје мисли, јест продукат колико његова тијела, толико и духа, и као такав јасно човјека разликује од свију других тјелесних живих бића. Према томе говором називамо с, једне стране моћ или способност говорити, — то је говор у правом смислу ријечи, — а с друге скуп средстава, помоћу којих сваки поједини народ ту способност употребљава; сваки народ има свој посебни говор и тај говор (језик) јест управо главно обиљежје његове народности. Проблем о постанку говора - језика и ријешење тога проблема чини основу свим другим питањима, која се на говорјезик односе, и решавањима истих, као на пр. о прајезику, о диоби језика и т. д. и зато је оно важно колико у опће, толико особито за богослове, јер је и то питање служило многом противнику хришћанства као камен спотицања и као камен, који су противници хтјели да изваде из велике зграде хришћанства и да га одбаце, да би тиме могли касније саму зграду лакше срушити. — То и