Srpski sion

С тр . 92

„СР1ЈСКН СМОН".

Б Р. 6

тако рећи, од епиокопа под аренду узеше. Ну прост народ остајао је п даље религијозан и дубоко предан православној дркви, у што нас уверава обиље парохијских цркава, које подизаху сеоске општине, а исто тако и у невероватно великој количини парохијско свештенство тако, да у селима од 50 домова често беше П0 3 4 свештеника.^ (Наставиће се.) 13 Свештенство, пигае проф. Ербичану, у то доба у Румунији беше тако многобројно, да је супарничило са бројем становника. То беше велики терет по етановнике коме г-у у део падали скоро сви налози и пор> зе. Истина и свештениди су плаћали извесни данак, али мање од простог народа, особито у мирно доба. Осим тога, како у мирно, тако и ратно доба, кад су и они морали више данка плаћати, живели су они безбрижније, јер су бнли у праву надати се на човечније поступање с аима заптија, арендатора државних доходака. Због тога су многи грабили се ва свешгенетвом . . . Нродавали су обично све што су стекли, давали еу где год су могли, само да би добилк рукоположење .... А њих нису питали — да ли су писмени, већ имају ли новаца?! Па где би се и научили? Кад не би могли добити рукоположење у Румуннји, тад су прелазили преко Дунава каквом-год владики Грку и враћади ее у домовину као сввштеници. То беше тамно доба, јер је симонија достигла ввога апогеја.

Књижевне оцене и прикази. Ргоуегве1е 1ш 5о1отоп. Тгас1исеге 31 ехрИсаге, 1асц(;а с1ира 1;ех1;и1 тазогеИс, с!е РгоЈезоги1 Бг. ЕтШап "V о1и1;зс111. СегпаиИ 1901. (Приче Соломонове. Превод и тумачење, на темељу текста маеоретскога, од нро®есора др. Емилијана Војуцкога, Черновице, 1901). Румупи од неко доба јако наиредују и у 6 огословској књижевности. Нема године, да се у њих не нојав и покаква бол.а богослозска књига. ИроФесори њихови но богословијама им у Румунији и Угарској, а нарочито они у Черновицама, људи су врло продуктивни. Овде су сада прегли још и око тога, да пре свега иресаде књиге Старога Завета у своју цркву стручњачким преводом. Импулс томе дао је сам учени ироФееор (ове године ректор -магниФик) др. Емилијан Војуцки, још године 1882., када је, такођер у исправну преводу и темељним тумачењпма издао у Бечу „ГЈророка Јоила". Године 1898. угледала је у Черновицама света и: Саг1еа Р§аћш1ог, 1гас!асеге 81 ехрИсаге 1аси1а с1ира 1ех1и1 тавогеИс с1е 181с!ог сат. (1е Оасш1, који Исидор нл. Ончул беше такођер нроФесор (старозаветних предмета) у Черновицама, и коју је књигу, носле смрти тога,

такође ретко учена и вредна проФесора черновичкога, редиговао опет нроФесор Војуцки. Даље је, недавно, у „Кондилу" (Сапс1е1а), црквеноме журналу буковинском, публикован и „Пророк Авдија", посао дра богосл. Октавијана Изопескул-а. Још је Изопескул предавао за ревизију Војуцкоме и манускрипт „Књигу о Јову", а др. Василије Тарнавски (такођер проФесор у Черновицама) манускринт „Пророка Агеја", што ће се, по свој прилици, такођер скорим штам- « пати. Сам ће пак Војуцки на брзо издати и остале две књиге Соломонове: „Књигу проведника" и „Несму над песмама". Што се тиче саме књиге, коју приказујемо, ту писац сам вели, да се је, при преводу и тумачењу, служио још и преводом александријским (1јХХ ), као и старијим преводима румунеким, даље непотпуним дотичним сгшсима, заосталим иза пок. нро®. Ончула, као и дотичном, опсежном страном литературом. Састоји се нак ова књига из „Предговора", даље из приказа садржине књпге и иекојих података о кисцу те књиге (стр. VIII.); најзад сам нревод и тумачење „Прича Соломунових" (са оба додатка Агуровим и Лемуилевим, гл. 30. и 81.), обухвата 132. етране у осминп. Има још и два додатка. У првоме је додатку (стр. 133—136) консигнација оних сентенција, које се налазе само у александријскоме преводу седамдесеторице, а нема их у тексту јеврејскоме. Ова је консигнација изнесена, дабогме, у грчкоме „оригиналу", уз румунски, т. зв. блазендорфски превод. У другоме еу додатку (стр. 137 — 161) првих девет глава ових нрича, ио румунском иреводу букурештанском од год. 1688., и блазендорфском од год. 1795 — штампано упоредо једно према другом, у сврху, да се тиме што боље види велика разлика у делању бивших, и садањега нреводиоца. Превод је у овој књизи штампан редом у горњим слојевима страна, а тумачење је сложено под линије, тако, да прво долази у кратким, збијеним потезима приказана укупна садржина сваке поједине главе, па онда. иодробно и темељно тумачење свакога нојединога стиха. Румунски су приказивачи и рецензенти овај плод од опсежне учености уваженога писца, примили са особитим признањем; а нама богме остаје да пожелимо, да и наши ученији, у овој струци специјализирани теолози нођу овим значајним и кориспим правцем. Јер ми, ето, немамо ни самих сгручњачких превода из Старога и ие