Srpski sion

С ТР . 108.

„СРПСКИ

сиоа.«

В Р . 7.

ништа: о пијанству, парничењу, поткрадању, задуживању на зелен и иначе итд. Ово је у нашем народу ове јако развијено, а особито пвјанство. Колико иознајемо наш народ у Шајкашкој, било би, ваиетину, велико чудо, ако је Чуруг у т«ме изузетак. Тешко. Ну и из овога што је писац навео види се, како ове мане и пороци рђаво утичу на народ, да је у нас велико зло, које треба лечити, ако хоћемо да нас у будућности има и да се као народ одржимо. Слика правог стања била би нам куд и камо јаснија, а и вредност књиге би много одскочила, да нам је писац у одељку „Имовно стање појединаца" изнео оно што и натпис каже т. ј. списак поседника са означењем колико сваки ноједини поеедује. Не знамо зашто ово није учинио, а пошто већ наводи колико укупно Срби поседују, закљ У ч УЈемо да има израђен списак поседника. Ово је добро доносити, да не спомињемо друго, већ и за то, што би много утецало на одржање и умножавање поседз. Исто би тако добро било да је изнео списак породица са означењем колико се у којој породици родило и умрло за последњих 100 година Ну како је за овај посао у овако великој парохији писац имао мало времена ва расположењу, могао нам је донети бар таблицу порода и поморе код Срба и Мађара за иоследњих 30 година. Овај је посао врло лак и био би од не малог интереса. Место свега овог нисац нам је изнео: „Понис становништва" у разним размацима од 1769—1900. г. и колико се које године код Срба родило, умрло и венчало од 1746-1900. Некад је Чуруг био чисто српско село. 1770. било је 1480 Срба и 5 иновераца. 1863. г. било је 4442 Србина и 65 иновераца, а 1900. г. пак 6989 Срба, а иновераца 2556. Према томе српски живаљ у Чуругу 1863. г. сачињавао је 98"8°/ 0 од укуиног броја душа, а 1900. г. 73-3°/ 0 , дакле ни пуне три четвртине. На основу бројева, које нам нисац износи, израчунали смо још, да је за последњих десет година прираштај код иновераца 26°/ 0 , а код Срба ни пуних 16°/ 0 . Из књиге сазнајемо само како је подељен носед међу народом 1900. г., а не зна се како је пре две или три године стојало. До развојачења гранпце била је сва земл^а у српским рукама. Иосле развојачења границе иочели су се иноверци

јако насељавати, а Срби имовно пропадати. Писац вели, да сад Срби прекупљују натраг земљу. У сто добрих часа! Хатар чурушка износи 23.026 ј. 1447П 0 , а оранице 12.975 ј. 624П 0 . У српским је рукама 11.365 ј. орница или 87'5 0 / 0 , а у несрнским 1631 ј. или 12 - 5°/ 0 . Тако туђинци поседују у Чуругу још осмину од орница, а не као што писац вели дванаестину од хатара, јер ту су и друмови, сокаци, ритови, општинска поља итд. У књизи је изнесено само колико се које године код Срба родило и умрло, али није сравњено како се нород и иомор односи према броју душа. Ми смо се потрудили да према нодатцима из књиге израчунамо и изнесемо то овде, јер ће ово бити од интереса за многе, који воде бригу о нашем народу и проучавају га, а немају ове књиге. Штета, што гшсац није ово у књизи изнео, а тиме би најјаче иотврдио своје наводе и друкчије би још иосаветовао своје нарохијане у завршној речи. Рачунали смо последњих 30 година, од 1870. — 1900. г. На 1000 душа рачунајући износио је нород просечно годишње у ирвом деценију 50, у другом 48, а у трећем 46, просечно за тридесет година 48. Помор је : 45, 35, 37, просечно 39. Приплод: 4, 13*5, 9, просзчно 9. Првог деценија принлођено је 211. другог 745, трећег 607 укунно 1563. Кад знамо да су парохијани махом ратари, унада у очи како је пород врло мали и да сваког деценија пада. То је последица себичности и моралне млитавости, која у нашем народу јако маха обузима. Појав овај мора да забрине с-ваеог у толико јаче, што ће овако бити у другим местима, дочим се то код других народа, с којима наш нароп живи, не опажа у толикој мери. Код нашег народа је јако развијено зло, да заче^ак пре порођаја нестане, што је рђав знак за морал и поштење наших жена, па и мушких. Наш народ живи неразумао, разуздано, утроши своју муку на којешта и није по томе у стању, да приштеди, да ствара капитал с којим ће свој нодмладак одхранити, па онда још и женска еујета ради лепоте, па се боје — деце. Има ту и других разлога о чему се не може у приказу ове књиге говорити, али појав овај треба да побуди сваког родољубивог Србина на размишљање. Пе треба сметнути с ума, да су свеште-