Srpski sion

Б Р. 7.

„СРИСКИ оион.»

О тр . 103

Него доста често узобијести се и сиромах, ка д се што важно по његовој жељи догоди. Колико је год ова пошљедња охолост ре|>а од прве, толико је гаднија. Кад се себар наије, мисли да не ће нигда огладнити". И можеш се слободно молити свакому, па ћеш добити, али „не дао ти се Бог на обијесна себра намјеритн", и њега за што молити! „Највишијех се ВЈзхова трескови хитају"; тако је у природи, а тако је и код нас људи. Не само што човјек, који је охол и „поносит пријатеља не има", већ му, шта више, сватко гледа шкодити, и то због зависти, која је најживотињскија страст, и без које тешко да је и један човјек са свим. И кад се охохнику какво зло већ догодило, а на то не треба дуго чекати, нико га не жали, већ га сватко исмијава. Тако збиља сваки онај, „ко високо лети, ниско пада", и „који здраво диже нос, тај ће скоро ићи бос." С тога разлога, и за то што „понижену главу ни оштра сабља не сијече", те што „козле тихо своју матер сиса и сваку туђу, а плахо ни своју ни туђу," никако „не надимљи се ; да не пукнеш", већ раЗ^е „чини се што си, јер бити не можеш, него што си!" У оиће, спознај добро своју знагу и сноје стање, те се „ни у добру понеси, ни у злу поништи!" Има још једна мана, која се једнако, као охолост и обијест, доста честојавља, те добру раду много смета. Та је мана особито у онијех људи, који имају мало дужи језик, него би требало и смјело да буде, те превише брбљају, хвалишући се овим и оним. Такви су људи у истину луди, јер само „луд не умије мучати", и „луд на челу роге носи, а мудар у њедријех". Кад луд што мисли, „не би оћутио, да му сто узлова на језику свежеш". Њему и ако је „неслане ријечи", и макар да га таква „ријеч убија," „што је на срцу, то и на језику," јер „има срце у устима". Овакви људи, хвалећи се да ће учинити ово и оно, заборављају, да је „од речена до створена, ка' од листа до корена", јер ; ,лако је говорити, ал' је тешко творити", а ја мислим, да нема ни-

кога меЈју нама, ко не би знао, да више вриједи и да је куд и камо „јаче дјело него бесједа". Они дакле или немају искуства или га нијесу упамтили. Друкчије би морали знати, како год „при највећој грмљавина најмање кише" има, да је псто тако обично ондје, гдје је „много збора, мало твора". Видимо н. пр., да „која кокош много какоће, мало јаја носи", и да „пас, који много лаје, не уједа". За то, ако ко много говори, не вјеруј, да ће тај много и учинити! Обично „ко много бесједи, много и лаже". И ако ти н. пр. „ко много пријети, онога се не бој!" Колико год је штетно брбљање, толико, ако не и више још, користи разборито мучање. Луд човјек „не зна да бесједи, а не умије да ћути", док онај, који је „мудар зна паметно шутјети", имајући на уму, да „ко мудро мучи, лијепо говори". Мудар пази увијек, кад ће што рећи. За то често „шути ко много зна, кад бесједи мјеста нема". Разлога тому мучању има више. Прије свега не ће паметан човјек, да му се, ако у чем случајно погријеши, по.слије други ругају. Још је важније, што он не ће да се тиЈем веже, на да послије не може одустати од свога наума, кад увиди, да није био ваљан. Осим тога он је увјерен, да само онај, „који мучи, учи, што не зна, да зна", а тек наука и знање није још никому нашкодило. Будући да је тако „највећа крјепост мук", те јер и „будала, кад ћути, мисле га да је мудар", треба да и нас сваки „мало бесједи, али много твори", да нам се послије не приговорн: „Лијепо говорили, али мало сатворили". „Штомислиш, чини, да ти не зна ни кошуља", и све кад свој посао и довршиш, н. пр. „ако уловиш, не хвали се. да не изгубиш носећи". Ако се већ не можеш тога да отресеш, већ мислиш, да се мораш чим похвалити, а ти свакако „најприје скочи, па онда реци: хоп!" У том ти случају не ће твоје хвалисање толико шкодити, колико прије чина, ма да и тада „мудрији си, кад ћутиш". Немојмо ннкада заборавити, да „имамо једна уста, а двије