Srpski sion

?:тк 334.

,СРПСКИ

!>!>. 21.

епитемима, као што су ђ1гћап(;е (лопов) и ћп ^апМпо (разбојник). Но он смело настави, подижући чак Тому Аквината против измишљотина новијега Рима, и заврши с предлогом, да онај, ко мисли, да папа може установљавати Беб111110 (опредељење науке — учења) §ше соп81Но, уе1 81пе сопсШо Есс1е81ае (без савета или без сабора дрквенога.) — буде проклет. По овом предлогу могао се анатеми подврћи сам папа, и услед тога наста толика хука-бука, да ју је тешко човеку и представити. Исти дан после обеда заповеди ГЈијо IX., да му се дозове кардинал Гвиди, и ватрено га предусрете овим речима: „Ви сте мој непријатељ. Ви сте корифеј противника и нотоме човек неблагодаран. Ви проглашујете јеретичко учење." Када "Гвиди одговори, да. св он у свом мњењу ослаља на иредање, то иапа повиче: , ,Еа 1гасШшпе зоп 10" (нредање сам ја), — као да би хтео парадирати реченицу ЈГудвика XIV., и затим предбаци Гвиди-ју, што се је здружио са Штросмајером, те је говорио тако, да се ,,допадне свету, либералима, револуцији". . . Међутим се приближавао потоњи час сабора., и напрезање са обе стране дође до крајности. Француски епископи, видећи несносан притисак са стране језуита и самога иапе, хтедоше већ да сасвим напусге Рим; но умеренији сматраху овај корак сасвим претераним, и зато закључише да се ограниче протестима 13. јула било је закључно гласовање на општем састанку и на њему је 371 глас био за пристајање (р1асе1), 61 услован (под условом неких измена у декрету) и 88 за непристајање (поп р1асе1). Ово гласање ноказиваше, да су језујити победили, и да још силније изразе смисао ,,непогрешивости" унесоше у декрет речи, да су решења папе непогрешива и непроменљива „али без сагласности цркве". Овај додатак је врло узбунио опозицију и она се реши да учини још један очајни иокушај, даспасе достојанство цркве и епископат и одашаље пани депутацију, да га умоли, да ублажи декрет в одбаци додатак. Тада је енископ Кетелер чак клекао пред папу и заклињао га, да поврати цркви и епископату мир и изгубљено јединство. Пијо очигледно беше тронут, кад пред својим ногама виде гордога епископа столице св. Бонифација и сви чланови депутације оставише папу са зраком наде. Али инфалибилисте, дознавши за ово, одмах пркхватише мере, да ослабе онај упе-

чатак, што га је на папу произвела депугација, и у толико иостигоше своју цел, да кад се бечки кардинал Раушер јавио 16. јула оапи, с намером да са своје стране прозбори у корист мањине, доби у место одговора: „Већ је доцкан! формула је већ раздана, и одр>ђена је седница за коначву одлуку. Не ваља онако како би хтела мањииа". Тада чланови онози ције решише да никако даље не участвују на сабору и 56-ориц^ прелата нафоше за добро да оставе Рим, писмено изјавивши, да они и сада, као и пре — остају при свом мишљењу, али га из уважења према личности папиној неће да исказују у јавној седници. (Наставиће ое.)

Поука школ. дједи пред ев. иеповијед. говорио Михаило Медакови^, свештеник у Шегестину, на Ваведеније 1899. Драга дјечице! Кад сте гладни, ви молите оца или матер, да вам крува даду. Ако вас је који жедан у школи, ви молите г. учитеља, да вас пусти ван, да се воде напијете. Идеш ли кроз село, па видиш велико псето, ти молиш жену или човјека, кога првог видиш, да те обрани, и да те псето не уједе. Видиш ли, како снијег пада а ти опанака немаш, молиш оца: „драги оче, купи ми опанке. јер у школу не ћу моћи без њих." За све оно, што год треба, добро дијете моли родитеље и ближње своје, да му даду или учине. Тако је у реду, тако чинимо и ми старији, а томе нас је свему научио Спаситељ наш Госпоц Исус Христос, кад је рекао: „ Иштите и даЛе вам се; тражите, и наЛи 7?еше; куцајте и отвориЛе вам се". (Мат. 7, 7.) Па, кад ми, драга дјецо, морамо молити за сваку и најмању ствартицу, која нам треба, ближње своје, колико онда пуно више морамо молити Онога, Који нам све даје, што требамо на овоме свијету, а то је — драги Бог. Говорио сам вама већ о томе, да нам је драги Бог дао све оно, што год најдрагоценије имамо: оца, матер, живот наш, очњи вид, здравље, весеље, срећу, све то, па и сва друга добра, дао нам је драги Бог. Ако желимо, да нам Бог та добра и од сад, као и до сад, даје, онда морамо молити Бога; а пошто нам Бог по милости Овојој много даје, то морамо