Srpski sion

,ершки

СИОН."

Ои». 447.

Др. Радивојеви%-Вачи%: То је нова дебата о адрееи. Др. МихајловиЛ вели у личној ствари, да кад је говорио о теренз 7 , мислио је о садашњем саборском терену — имовном. Прелази се на гласање. За иредлог су сви, и у своје време доћи ће на дневни ред, а за црешност гласало је 15, иротив ирешности 17 посланика. Гласа се за Стојшићев нредлог. Прима се. Др. Стева ЈовановиЛ јавља, да се ревизиони одбор постарао за сад за једног стручњака у лиц? Бранка Крчадинда из Панчева. Исти на награду не рефлектира, но он (Јовановић) ће доцније о том поднети предлог. Моли, да се одбору ставе на расположење чиновништво и згодан локал. Ирелази се на дневни ред. П. МандровиЛ известилац петиционог одбора. Епарх. скупштина пакрачка од год. 1900. ноднијела је сабору нредставку ради помоћи иротив оскудице у свештенсву у епархији пакрачкој. Пошто је ово питање од великог замашаја, то моли сабор, да му допусги да буде опширнији. Ово је питање од огромне важности и по цркву и ио народ. Невоља ова епарх. пакрачке догорјела јој је скоро до ноката. Ако оскудица у свештенству буде напредовала досадашњим размЈером, опашће број парох. свештенства на минимум. По кр. рескрипту од 1868. г. установљено је у епархији пакрачкој 103 парохије, са 115 свештеника. Г. 1900. бвло их је само 83, од којих је у парохијској служби било само 78. Према томе било је упражњено 37 парох. мјеста. Према оваким приликама за неколико година могао би се попети број унражњених парохија на 50 %. Енарх. конзиеторија чинила је у своме дјелокругу све могуће да доскочи овој невољи. У споразуму са епарх. конзисторијом горњокарловачком израдила је, да се иошље у задарску богословију седам нитомаца из епарх. пакрачке, са 400 К годишње стипендије. На и>ено заузимање арх. синод је допустио, да и ученици VII. и УШ. разреда карловачке гимназије поред стипендије од 240 Е уживају и благодјејање, ако се обавежу, да ће свршити богословију и стунити у парох. службу у епарХи ји пакрачкој. Све то није помогло, на ни ц °зивање свештеничких кандидата из других ец архија. Најпослије морала је на штету службе

и манастирске и парохијске, употребити око 19 калуђера у парох. служби. Али ни то није могло знатно умањити ову невољу. Препоручивала је и редукцију парохија, али се томе народ противи, јер и ако је сиромашан ипак хоће да има свога пароха. Говори о узроцима оскудице у свештенству. Главни је узрок, неправилан абнормалан сараамјер између награде и дужности свештеничких. Од 103 парохије у епархији пакрачкој 64 јесу VI. класе ирема томе осим системизираних парохијских помоћника 44 пароха имају годишњу плату од 800 К и парохијску сесију, али такву, која у већини случајева не доноси ни толико чистог прихода, да би порезу за њу могли платити, те је радо без накнаде уступају парохији. Свештеници у Бачкој и Банату праве су спахије према свештеницима у пакрачкој епархији. Поред тога у овим најлошцје дотираним парохијама најтежа је парохијска служба јер ове парохије имају по 20 до 30 фмијалних мјеста, раштркане су на једно 15—20 километара, по шумама и гудурама. Све то није ни најмање кадро одушевити младиће за свештеничку службу у епархији пакрачкој; још мање их може одушевити несразмјерност пзмеђу трошкова за образовање њихово за свештенички чин и незнатне награде за службу свештеничку. Нема сумње, да би најбољи лијек овоме злу био ријешење питања о дотацији свештеничкој на нраведнијој од садашње основе, ала и до ријешења тога нитања треба потражиги брза лијека. Два су начина према садашњем стању за ријешење овога питања: или да се смање дужности парох. свештенства, или да се повећа награда свештенству. Газлаже, да се дужности свештеничке не могу смањити, а плата свештенства не може се и не смије се иовећати на терет народа, који је и онако преоптерећен вјерозаконским и разним другим трошковима. У тој нужди и невољи епарх. скупштина пакрачка држи, да је боље имати свештенике и с мањом спремом, него их никаквих немати, те мисли, да би се основањем богословског завода за слушање са нижом претходном сиремом, а према томе и са ужим кругом образовања богословског могле привремено подмирити потребе епархије пакрачке. Завод би тај био привремен и трајао би донде, док се не подмире потребе епархије иакрачке и горњокарловачке односно донде док