Srpski sion

С-гр. 520

СРПСКИ СИОН,"

Вг. 81.

сабор стигла молба из епархије пакрачке, којом се моли, да се из неприкосновеног фонда издају дневнице члановима енарх. одсјека, кад долазе у сједнице, јер немају епархијског фонда. Исто се може и мора се молити и за епарх. горњо-карловачку, да боље и тачније функционише автономни организам. Тешко је ићи из Зрмање или Јасеновца па трошити 30—35 фор. до Плашког из својих властитих средстава. Говорник напомиње, да му је познато да су еиархије горњо-карловачка и пакрачка, уплатиле готово сав свој вјерозаконскп цринос, иа кад су то могле учинити сиромашне горње дијецезе, ваљда могу и богате долње. Он је иротиван укидању вјерозаконског ириноса и с тога што се тим учи ваш народ сентименталности. ко.ја убија дух његова самопоуздања у дјелатности. Народ треба учити да ради и да се бори јуначки за свој оистанак. Нове иотребе захтијеваће и нове жртве за то не треба умањивати фондовске ириходе, ако ћемо напредак. Из тих разлога противан је приједлогу М. Клицина и придружује се приједлогу Е. Думче. Др. Ж. МиладиповиЛ истиче погрешност навода г. М. Медаковића, који је овде тако одлучан противник сентименталности, а не увиђа колико је сентименталности кад се овде износе ствари горњо-карловачке епархије. И он је за то, да се тамо помогне, где помоћи треба, али мора да констатује ову недоследносг. Он је у начелу за предлог г. Мите Клициног, али није за то, да се о њему расиравља и коначна одлука не доноси у овој седници, него онда кад дође на дневни ред као предлог одборазаирешне предлоге. И у том слислу ставља свој предлог. Др. Л. Секулик рад је да се народу свагда помогне. Говори о скуиљању верозаконског цриноса а констатује, да еиарх. административни одбори од г. 1870. нијесу ништа тога ради учинили. Саборски одбор издаје наредбу да се плати вјерозаконски принос, или да дотичне општине издају обвезнице, да ће у току од 10 год. илатити у оброцима заостали дуг. Један административни одбор жалио се угарском министарству (Жагор. Чују се гласови: Који, који?), — вршачки — на одлуке и оаредбе саборског одбора, тражећи да се исте укину. Није за предлог сад, јер му није време да се о њему расправља, иошто то спада у законодавну организацију. У своје време биће за њега.

Др. Ст. ЈованоеиЛ. Одустаје од речи. Прота Милушин ЈакшиИ говори нротив укидања верозак. ириноса. Вели, да тај принос у нашој авгономији није нова С1вар. Напш се стари год 1774. обраћали влади с молбом да се сме купити прирез за сабор, али власг онда то није дозволила, сумњајући, да се ти новци хоће да купе за иолитичке цели. Дакле онда власти нису доиуштале купљење вероз. нриноса а наш народ је хтео до га купи, данас је иак обратно, ми хоћемо да га укинемо, а власти то не допуштају. Ни ири грађењу организационог статута неће се тај разрез смети укинути. Из тог приноса цодмирују се и данас разне потребе, а он ће бити и у будуће за то нуждан, што ће се морати реорганизирати конзисторије и средишне власти, а то ће све бити скопчано са већим трошком. Мораћемо имаги сталннх цлаћевних референата за све гране автономне управе, и за то ће требати много више средстава, него сад. Ако се и укине овај прирез, то ће народу бити слаба иомоћ, јер тај прирез није тако велик терет, само кад се редовно плаћа. Др. М. Манди~& предлаже, да се сабор не упушта у дубље мериторне расираве о овом и да пређе на дневни ред, односно да реши, имали места мериторној расправи о овом иредмету или не. Др. Миша МихаЈловиЛ. Видим да овде влада неспоразум, јер Мига Клицин није предлагао то, да се укине верозаконски принос, него је он предложио, да се обустави његово црикупљање док се ствар редовним путем не реши. Тада ће бити говора о заостацима тога фонда, који су нагомилани цо општинама. Све ово може да бити, јер ми знамо, да има, рецимо, школских ириреза који закон прицисује али се зато не купе, јер нема зато потребе. Па тако је то и у овом случају, па се може ствар решити тим пре, што је о ствари толико говорено, па нашто сад о њој отварати другу расправу ? Ја сам за то да се ствар реши, М. Клицин Ја нисам стари парламентарац, али ипак толико знам, да сабор има право обуставити црикупљање тога приреза. Питам ово: За што да се на једној страни гомилају каиитали, а на другој страни ствара сиротиња? С тога остајем цри своме предлогу и молим да се о њему гласа. Др. Ж МиладиновиЛ повлачи свој предлог.